Foto: Danas/Aleksandar Roknić
Tumačenje krvne slike mnogo toga otkriva o zdravlju. Osnovne biohemijske anlize krvi spadaju u jedan od najvažnijih pokazatelja opšteg stanja organizma.
Njihovi rezultati mogu da ukažu na neki problem u organizmu, ali je bitno da se zna i da dstupanje od normalnih vrednosti parametara ne znači uvek da je bolest prisutna, kao što i odsustvo odstupanja vrednosti ne znači odsustvo bolesti.
Kako lekari navode, sve osobe starosti do 50 godina analize krvi trebalo bi da rade jednom godišnje ili na preporuku lekara.
Prema rečima dr Mihajla Papića, porodičnog lekara iz Zrenjanina, analizu krvi lekar uvek zatraži kada pacijent prvi put dođe u ordinaciju.
„Za početak se uvek radi takozvani panel. To znači da će lekar zatražiti analizu kopletne krvne slike, sedimentaciju i vrednosti C-reaktivnog proteina (CRP). Pored toga, ako je sve u redu, svaki organ može da se ispita dodatnim analizama. Uglavnom su to ura, kreatinin za bubrege, proteini, hormoni štitne žlezde, hromoni jetre i pankreasa, lipidogram. Za reumu ili giht, recimo, mora da postoji simptom da bismo tražili njegovu potvrdu u analizama“, objašnjava dr Papić.
Kako dodaje, uput za analizu krvne slike traži lekar opšte medicine i ukoliko se radi u državnim laboratorijama pri zdravstvenim ustanovama onda je besplatna. Osim njega, kako navodi naš sagovornik, to može da zatraže i drugi lekari specijalisti u zavisnosti u zavisnosti od postavljenih sumnji na neku bolest ili stanje.
„Osnovna anliza krvi u privatnim laboratorijama košta oko 2.000 dinara. Kada lečenje pacijenta zahteva analizu kompletne krvne slike, kod čitanja rezultata pratimo da li su se javile povišene ili snižene vrednosti parametara u krvi. Svaka vrednost koja odstupa od normalnih trebalo bi da se leči. Baš kao kod povećanog ili smanjenog broja belih krvnih zrnaca ili leukocita, smanjenog ili povećanog broja crvenih krvnih zrnaca ili eritrocita“, kaže dr Papić.
Dr Mihajlo Papić, Foto: Miroslava Pudar
Kako taj lekar tvrdi, kod biohemijskih analiza, osim vrednosti gvožđa koje mogu da budu smanjene zajedno sa vrednostima crvenih krvnih zrnaca, ostale vrednosti se uglavnom smatraju da su alarmatne kada su povišene.
„Retko kad da se baš smatra da su niske i snižene vrednosti parametara u krvi alarmantne. Jer je većina vrednosti od nula pa nadalje. Sve zavisi šta se traži koja je simptomatologija bolesti. Od toga zavisi na šta ciljamo i šta ispitujemo. Nepotrebno je raditi komplatnu analizu krvne slike stalno, kod većine pacijenata očekujete normalne rezultate zato je panel koji postoji dovoljan, to je osnovna krvna slika plus biohemijske analize. Ne treba gvožđe raditi ako su eritrociti normalni. Kada je reč o holesterolu, LDL i HDL, toga u Vojvodini ima dosta i treba očekivati njihove povišene vrednosti. Neophodno je utvrditi da li bi trebalo da se uvede terapija ili ne. Ostale vrednosti, kao što su za ureu, kreatinin i proteine, su pokazatelji za lekara koji ga usmeravaju ka konačnoj dijagnozi“, tumači doktor Mihajlo Papić.
Evo kako da tumačite rezultate:
Prema pisanju portala Centarzdravlja.hr, kompletna krvna slika (KKS) predstavlja osnovnu laboratorijsku analizu krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja čoveka. Analize krvi jasno ukazuju na to da li postoje upalni procesi ili neka bolest u vašem organizmu i pomažu vam da brže i lakše postavite dijagnozu.
ERITROCITI u krvi (Er)
Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika i ugljen dioksida u organizmu.
Referentne vrednosti eritrocita:
M 4,5 – 6,3 x 10 na 12/l
Ž 4,2 – 5,4 x 10 na 12/l
Šta ako imam povećan broj eritrocita?
Povišeni eritrociti: dehidratacija, policitemija (retko oboljenje)
Šta ako imam smanjen broj eritrocita?
Smanjen broj eritrocita: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama.
LEUKOCITI u krvi (Le)
Leukociti ili bela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike, a preporučuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma.
Referentne vrednosti leukocita u krvi:
4 – 10 x 10 na 9/l
Šta ako imam povećan broj leukocita?
Povećan broj leukocita u krvi može da indikuje bakterijsku infekciju.
Šta ako imam smanjen broj leukocita?
Smanjen broj leukocita u krvi može da znači da postoji sumnja u sledeće bolesti: leukocitoza, virusno oboljenje, kod hemioterapije, primene nekih lekova.
HEMOGLOBIN (Hb)
Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinski kompleks koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća.
Referentne vrednosti hemoglobina:
M 140 – 180 g/l
Ž 120 – 160 g /l
Smanjen broj hemoglobina: anemija (gleda se stanje eritrocita, hemoglobina i gvožđa)
SEDIMENTACIJA (SE)
Sedimentecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim analizama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete. Normalna brzina SE isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.
Referentne vrednosti:
M (20 – 50 god.) 3 – 13 mm/h
M (više od 50 god.) 2 – 23 mm/h
Ž (20 – 50 god.) 4 – 24 mm/h
Ž (više od 50 god) 5 – 28 mm/h
Povećanje: u slučaju postojanja infekcije
Leukocitarna formula
Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika podrazumeva broj pojedinačnih grupa, tj. ćelija leukocita. Za dobru laboratorijsku analizu neophodno je uraditi i leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom. Postoje tri glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti.
Ostatak referentnih vrednosti sa rezultata krvne slike i njihova tumačenja možete da pronađete na City Magazine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
