U Evropi 20 odsto bakterijskih infekcija otporno na antimikrobne lekove

Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je donela deklaraciju koja uključuje i smanjenje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom za 10 odsto do 2030. godine .

Pojava i širenje patogena otpornih na antimikrobne lekove, u koje spadaju antibiotici, antimikotici, antiparazitici i antivirusni lekovi, ozbiljna su pretnja u sprečavanju i lečenju uobičajenih infekcija i obavljanju rutinskih medicinskih postupaka čije je uspešne ishode upravo i omogućila ova vrsta lekova. Samo u Evropi svaka peta bakterijska infekcija otporna je na antibiotike, dok u nekim državama članicama ta brojka iznosi čak 40 procenata.

Tako se antimikrobna rezistencija (AMR) sve više prepoznaje kao jedan od gorućih javnozdravstvenih izazova i  odgovorna je za oko 1,3 miliona smrtnih slučajeva u svetu svake godine, uključujući 35.000 na evropskom ekonomskom području – gotovo 100 ljudi dnevno. Ako se ovom izazovu ne pristupi odmah na pravi način, ovaj broj bi mogao da dostigne zabrinjavajućih 390.000 smrtnih slučajeva godišnje u regionu Evrope do 2050. Podjednako su alarmantne i ekonomske posledice, budući da AMR košta EU/EEA preko 11 milijardi evra godišnje, a procenjuje se da će zdravstvene sisteme na globalnom nivou do 2050. koštati još dodatnih milijardu američkih dolara godišnje .

Iz tog razloga je Evropska komisija krajem septembra ove godine pozdravila Političku deklaraciju UN o jačanju delovanja protiv antimikrobne rezistencije (AMR). Deklaraciju su podržale zemlje članice UN, uključujući i članice EU, i na taj se način obavezale na konkretne postupke za rešavanje AMR-e pristupom „Jedno zdravlje“, među kojima su smanjenje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa AMR-om za 10 odsto do 2030, smanjenje upotrebe antibiotika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, kao i poziv na hitnu akciju i pojačane podsticaje za istraživanje i razvoj.

S druge strane, uprkos ozbiljnosti ove pretnje, zasad nema značajnijeg pomaka kad su u pitanju inovacije u razvoju novih antimikrobnih lekova. Danas se zna da je vrlo malo novih antibiotika u fazi pretkliničkog i kliničkog ispitivanja i da je potrebno usmeriti se na očuvanje postojećih. Zbog toga i Evropsko telo za pripravnost i odgovor na zdravstvene krize HERA proaktivno unapređuje istraživanje i razvoj i osigurava dostupnost vitalnih medicinskih protivmera.

Ozbiljnost antimikrobne rezistencije po zdravlje stanovništva prepoznala je i sama Evropska komisija, koja je borbu protiv ove globalne pretnje uključila i u svoju najveću reformu zakonodavstva EU o lekovima u poslednjih 20 godina. Komisija se, pritom, zalaže za smanjenje upotrebe antibiotika i državama članicama preporučuje utvrđivanje odgovarajućih nacionalnih ciljeva – smanjenje potrošnje antibiotika u EU za 20 odsto do 2030. i definisanje ciljeva na nacionalnom nivou .

Ovogodišnja Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnoj rezistenciji (WAAW), koja se obeležava od 18. do 24. novembra, nosi naziv „Budi i ti deo promene!“, čime se građani pozivaju na odgovornu upotrebu, a time i njihov lični doprinos u borbi protiv AMR-e.