U Sloveniji 87 odsto sportista imalo bar jedan simptom energetskog nedostatka: Kada se zdravlje žrtvuje zarad rezultata?

Sindrom relativnog energetskog deficita u sportu znači da sportista ne troši dovoljno energije hranom, pa samim tim i nema dovoljno energije za normalno funkcionisanje organizma nakon treninga.

„Reč je o poremećenoj funkciji tela koja nastaje kao posledica energetskog deficita. To jest, s jedne strane, zdravlje sportiste je ugroženo, javljaju se problemi sa hormonskom ravnotežom, sa metabolizmom, s druge strane, ono što je sportisti često važnije i ono što sportisti stavljaju u prvi plan je lošiji učinak, brže se umaraju, lošija koncentracija i koordinacija, a to ima značajan uticaj i na sportske uspehe“, objašnjava Eva Peklaj, klinički dijetetičar sa Univerzitetskog rehabilitacionog instituta Soča, koja je sprovela istraživanje među sportistima, prenosi TV SLO 1.

Pored već navedenih zdravstvenih tegoba, mogu se javiti i problemi sa imunološkim sistemom koji se manifestuju kao ponovljene virusne infekcije, sportistkinje mogu izgubiti menstruaciju, muški sportisti mogu imati nizak nivo testosterona, problemi sa funkcionisanjem štitne žlezde, anemiju, može doći do upale sluznice želuca, kod mlađih sportista, kao i do zastoja u rastu.

Mogu se javiti i psihološki problemi kao što su depresija ili poremećaji u ishrani.

Najveći rizik kod sportista mlađih od 21 godine

Eva Peklaj priznaje da nema tačan odgovor zašto su sportistkinje mlađe od 21 godine nutritivno najugroženije. Iz drugih studija poznato je da je period adolescencije i period kada razvijamo odnos prema hrani, kada se razvija naša ličnost.

„I ovi sportisti su spremni da urade mnogo toga u želji da uspeju, možda i jednog dana postanu profesionalni sportisti, a nažalost i svoje zdravlje ugroze i daju prednost sportskim rezultatima“, naglašava Eva Peklaj.

Koji sportisti su u većoj opasnosti zavisi i od sporta kojim se bave, smatra ona.

„Sportisti, kod kojih telesna masa igra važnu ulogu u postizanju dobrih rezultata, značajno su više ugroženi. Skijaški skokovi, sportsko penjanje i estetski sportovi gde je vitkost poželjna, odnosno ples, gimnastika, ritmička gimnastika, umetničko klizanje, takođe i za trkače srednje klase i velike udaljenosti“, dodaje Eva Peklaj.

Poremećaji u ishrani kod sportista postaju jedan od najvažnijih zdravstvenih problema.

„Studije jasno pokazuju da je učestalost poremećaja u ishrani u sportu veća. I među elitnim sportistima i među mladim sportistima“, upozorava Eva Peklaj i dodaje da je to „pre svega zbog želje za što boljim uspehom, da budemo bolji, brži, ali tuga kod sportista može prouzrokovati nepopravljivu štetu“, navodi Eva Peklaj.

Brzi gubitak težine među džudistima

Brz gubitak težine je stalna rutina pre takmičenja u borilačkim sportovima. Vrhunska džudistkinja Maruša Štangar, koja je nedavno osvojila bronzu u kategoriji do 48 kilograma na grend slem turniru u Bakuu, pre takmičenja je istraživala proces brzog mršavljenja.

„Ovim istraživanjem želeli smo da steknemo uvid u praksu najboljih. Rezultati su pokazali da džudisti na najvišem nivou pre takmičenja gube u proseku 5,85 kilograma telesne težine“, kaže Maruša Štangar.

Istraživanje je pokazalo da čak 96 odsto ispitanika koristi metode brzog mršavljenja. Većina ljudi menja ishranu i smanjuje obroke, uobičajene su i takozvane metode dehidracije.

„Među metodama imamo i ekstreme poput povraćanja i klistiranja. U pogledu negativnih posledica, istraživanje je pokazalo, što je bilo prilično šokantno, da je čak 21 odsto džudista koji su učestvovali u istraživanju već izgubilo svest tokom proces brzog mršavljenja“, ističe ova džudistkinja i dodaje da su glavni negativni efekti nedostatak energije, problemi koncentracije, nedostatak motivacije i problemi sa spavanjem.

Međutim, džudisti su naveli i pozitivne uticaje kao što su povećana motivacija, samopouzdanje i fokus.

Istraživanjem su otkrili da „najbolji džudisti koji su rangirani u prvih 20 na svetskoj rang listi za članstvo imaju manje negativnih iskustava sa ovim procesom, što znači da znaju kako da bolje upravljaju ovim procesom. Ali istovremeno, Maruša Štangar upozorava da brzo mršavljenje ne odgovara mlađim takmičarima.

„Do puberteta, ili dok se razvoj još odvija, brz gubitak težine je loš i sa zdravstvenog stanovišta, a istraživanja su pokazala da i negativno utiče na uspeh. I zato ističe da nije dobro počinjati prerano sa brzim mršavljenjem, već da je „to deo sporta na vrhunskom nivou, tako da morate da se fokusirate na optimizaciju ovog procesa, da napravite što manje štete i što više koristi koliko je to moguće“, navela je ona.

Pravila ishrane za sportiste

Ključno je da sportista ima dobro izbalansiranu ishranu.

„Sportista mora da ima obrok koji sadrži ugljene hidrate od jednog do četiri sata pre treninga. Ako je ovaj obrok 4 sata pre treninga, može da sadrži i nešto proteina. Što je obrok bliže treningu, recimo jedan sat pre, to su važnije jednostavnijih ugljenih hidrata. Ako vežba traje duže od sat vremena, preporučujemo dodavanje ugljenih hidrata, otprilike 30 grama, pa čak i do 90 grama, u zavisnosti od toga koliko vežba traje, u vidu sportskih napitaka koji sadrže i elektrolite. telo da radi znatno bolje“, navodi Eva Peklaj kako treba da izgleda pravila ishrane za sportiste.

I pritom, naglašava da je presudan i obrok za regeneraciju, koji sportista mora da konzumira u roku od sat vremena nakon treninga. Pored proteina, mora da sadrži i visokokvalitetne ugljene hidrate.

 

To što smo fizički aktivni ne znači da možemo bilo šta da jedemo

Ako se bavimo sportom, to ne znači da možemo da jedemo sve što želimo i da mislimo da ćemo mamcem potrošiti sve kalorije. Kako kaže Eva Peklaj, temelj sportske ishrane je i dalje uravnotežena ishrana, raznovrsna ishrana, a ne brza hrana.

„Međutim, sportista mora da konzumira i hranu koja je bogata dijetalnim vlaknima, a posebno bogata mikronutrijentima, tj. , ishrana mora biti što raznovrsnija, raznovrsna sa elementima sportske ishrane. Tako da obrok bude pre, tokom i posle treninga“, zaključuje ona.