Najmanje nekoliko stotina slučajeva iznenadnog zastoja srca u Singapuru povezano je sa porastom nivoa sitnih zagađivača u vazduhu.
Naučnici iz Singapura otkrili su da najmanje čestice u zagađenom vazduhu mogu izazvati iznenadni srčani zastoj kod ljudi koji nisu bili svesni da bi njihovo zdravlje moglo biti u opasnosti. Ovaj zaključak uklanja nesigurnost koja se javlja u ranijim studijama zbog suprotstavljenih podataka o bolestima vezanim za životnu sredinu i kvalitet vazduha, prenosi ruski portal vesti.ru.
Istraživački tim je procenio da li postoji povezanost između vanbolničkog zastoja srca i nivoa finih čestica zagađivača vazduha. Oni su najmanje 25 puta manji od širine ljudske kose i nazivaju se PM2,5.
Iz prethodnih studija je poznato da ova kategorija čestica u vazduhu značajno povećava rizik od kardiovaskularnih, respiratornih, pa čak i očnih bolesti.
„Pružili smo jasne dokaze o kratkotrajnoj povezanosti PM2,5 sa vanbolničkim zastojem srca, što je katastrofalan događaj koji često dovodi do iznenadne smrti“, rekao je Džoel Ajk, glavni autor studije iz medicinske škole Duke-NUS.
Metodologija ove studije je slična onoj koja se koristi u radovima koje citira Svetska zdravstvena organizacija u svojim smernicama za kvalitet vazduha.
Novi rad je zasnovan na podacima iz svih slučajeva vanbolničkog srčanog zastoja u Singapuru između 1. jula 2009. i 31. decembra 2018. godine.
Vreme ovih slučajeva je upoređeno sa dnevnim nivoima zagađivača vazduha u istom periodu.
Statistička analiza je pokazala da se 492 od 18.131 slučaja iznenadnog vanbolničkog zastoja srca može pripisati povećanju koncentracije PM2,5 bilo na dan zastoja srca ili dva dana pre njega.
Studija je takođe otkrila da je tri do pet dana nakon izlaganja zagađivaču rizik od srčanog zastoja značajno smanjen. Čini se da povećano zagađenje vazduha ima relativno kratkoročni efekat.
Ovi rezultati jasno pokazuju da ekološke politike koje smanjuju nivoe PM2,5 čestica u vazduhu, kao i mere koje štite od izloženosti ovim česticama, mogu pomoći u smanjenju učestalosti iznenadnih srčanih udara kod stanovništva. A to će smanjiti opterećenje zdravstvenih usluga.
Zaštitne mere protiv srčanog zastoja
Zaštitne mere koje osoba koja se plaši srčanog zastoja može da preduzme uključuju život u zelenim površinama, redovno putovanje van grada, nošenje maski sa PM2,5 filterima.
Autori ističu da je njihov rad relevantan za mnoge gradove širom sveta, gde zagađenje vazduha postaje svakodnevni problem.
Manje uobičajeni, ali ekstremni događaji kao što su smog i šumski požari takođe mogu dovesti do naglog i dramatičnog povećanja PM2,5 čestica u vazduhu.
Rezultati ove studije su u skladu sa rezultatima drugih studija i postoji biološki prihvatljivo objašnjenje za efekte PM2,5 na iznenadni srčani zastoj. Uprkos tome, autori rada upozoravaju da je reč o opservacionoj studiji koja ne uspostavlja direktnu uzročnu vezu između dva zbivanja.
Nova studija je objavljena u The Lancet Public Health.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.