Više nas uzdrmale posledice nego pandemija kovida 19

Nosilac istraživanja je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu (nastavne baze Institut za mentalno zdravlje i Institut za socijalnu medicinu), u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Istraživanje je sprovedeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije.

Povodom toga je održana tribina u Dorćol Platzu na temu mentalnog zdravlja stanovnika Srbije tokom pandemije korona virusa. Govorili su prof. dr Nađa Marić sa Medicinskog fakultetu u Beogradu, dr LJiljana Lazarević, viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i prof. dr Goran Knežević sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tribina je u sklopu nove sezona Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“ i prva ovogodišnja održana 6. aprila na Dorćol Platzu.

Kako je navela prof. dr Nađa Marić, početna ideja za ovo istraživanje bila je nepoznanica na početku izbijanju pandemije kovida 19 i pitanje koje se nametalo „Šta će to da uradi s nama?“.

– Hajde da u tim nepredviđenim okolnostima bar nešto držimo pod kontrolom, a to je da razumemo, da saznamo o nečemu što nas plaši. To je najbolji oblik borbe protiv straha. Izložiti mu se i saznati o njemu, istakla je ona i dodala je da se u tom trenutku otvorio poziv Fonda za nauku koji je bio opštemedicinski. Među 144 prijavljena projekta, 12 je prošlo, među njima i ovaj o kojem govorimo.

Očekivanje je bilo da će kovid dovesti do povećanja stresa i psihijatrijskih poremećaja, mada je analiza pokazala da postoji samo jedan kovid stresor, a to je nedostatak zaštitne opreme na poslu i da je bio povezan sa pojavljivanjem anksioznih poremećaja.

Izraženi nekovid stresori koji su uticali na mentalno zdravlje su po rečima dr Marić bili finansijske prirode – velika finansijska kriza, nezaposlenost, traženje posla po mesec dana, gubitak posla. To je, kako kaže, prijavilo negde oko 13 odsto ispitanika. Drugi nekovid stresori su se ticali partnerskih odnosa. Oko pet odsto ispitanika reklo je da su ili raskinuli stabilnu vezu, ili je usledilo razdvajanje zbog bračnih problema.

Dodala je da je oko 65 odsto ispitanika odgovorilo neutralno na pitanje da li je pandemija uticala pozitivno ili negativno na njihove porodične odnose i odnose sa prijateljima.

Takođe se nametalo i jedno od pitanja, a to je sama depresija, subjektivni osećaj da smo depresivni. Kako je rekao prof. Goran Knežević, u poređenju rezultata iz 2013. i 2021. godine evidentiran je porast depresivne simptomatologije.

– Kada je reč o umerenim simptomima, pokazalo se da je taj skok bio od 2,1 odsto 2013. do 4,1 odsto u leto 2021. godine, rekao je. To su relativno blagi simptomi, gde nije potrebno dodatno uključenje institucija mentalnog zdravlja jer se smatra da se taj nivo simptomatologije posle nekog vremena vrati na normalu, pojasnio je on. Svoj iskaz je potvrdio činjenicom da se u februaru ove godine taj procenat vratio na 2,2 odsto.

Na tribini je bilo pomena i stavljanja u odnos mentalnog stanja u našoj državi i u drugim evropskim zemljama.

– Svaki šesti stanovnik između 18 i 65 godina je ispunio neki od kriterijuma za 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, kazala je Nađa Marić. Dodala je da 7,6 odsto zadovoljava kriterijume za poremećaje vezane za upotrebu droge i alkohola, i kod nas i u drugim zemljama. Zatim sledi depresivna epizoda, pa generalizovani anksiozni poremećaj. Zaključila je da svaki šesti odrasli stanovnik ispunjava kriterijume medicinskog stanja zbog kojeg bi trebalo da se angažuju zdravstvene službe.

Dr LJiljana Lazarević je navela da imamo oko 2,8 odsto stanovnika sa suicidnim mislima, što je oko 18.000 stanovnika.

– To nije zanemarljiv broj. Trebalo bi na to da se obrati pažnja, upozorila je ona.

U svim ovim analizama nije ostala isključena ni uloga medija koja je znatno obeležila čitavu pandemiju. Poznato nam je da društvene mreže mogu biti izuzetno korisne i isto tako veoma opasne, sve u zavisnosti od toga ko i kako ih koristi. Na njima smo, tokom pandemije, mogli videti razne teorije zavere koje su svakako imale uticaj na mišljenje stanovništva i građenje stava o opasnosti od korona virusa. Od toga da je to samo „virus koji na Fejsbuku postoji“ do toga da „zli ljudi žele da smanje prenaseljenost na planeti“ bili su svakodnevica običnog čoveka.

– Jedna dimenzija ličnosti je nešto što mi zovemo dezintegracija. Ta dimenzija je interesantna jer ona nije karakteristična za populaciju ljudi koji imaju mentalni poremećaj. Magijsko mišljenje je jedna bitna komponenta te dimenzije. Taj spektar fenomena se gotovo normalno raspodeljuje u opštoj populaciji i svi mi stojimo negde na toj dimenziji ličnosti, rekao je prof. dr Goran Knežević i dodao da ta dimenzija ličnosti najbolje predviđa sklonost ka teoriji zavere zajedno sa još jednom dimenzijom koja je otvorenost za negativno iskustvo. Kako kaže, to su ljudi uglavnom rigidni, konzervativni, tradicionalni, pomalo skloni predrasudama.

Norveška i Srbija

Dr Nađa Martić je istakla još i to da u Srbiji postoji 20 zdravstvenih radnika i saradnika na 100.000 ljudi, dok u Norveškoj taj broj ide do 12 puta više – 240 zdravstvenih radnika i saradnika na 100.000 ljudi.

Instrumenti istraživanja

Instrumenti istraživanja koji su korišćeni, kako kaže dr LJiljana Lazarević, bili su u dve forme. „Jedna je bila klinički struktruriran intervju, koji su zadavali obučeni saradnici – psiholozi, lekari ili lekari na specijalizaciji psihijatrije. Nakon tog intervjua koji procenjuje nekih dvanaest najčešćih psihijatrijskih poremećaja, sledio je drugi deo testiranja, u kojem su ispitanici davali svoje izveštaje. Taj set je obuhvatao instrumente za procenu ličnosti, za procenu depresije, anksioznosti/stresa, usamljenosti, koliko su doživeli stresnih iskustava vezanih za kovid ali i drugih stresnih događaja.“ Što se tiče pandemije i njenog uticaja na građane i na koji način je uticala na mentalno zdravlje, dr Nađa Marić je istakla da su gledali stresove, odnosno izazove koji su se pojavljivali kroz prizmu onih koji su direktno vezani za rizik od zaražavanja.