Zablude o majmunskim boginjama i načinu njihovog širenja

Prenošenje ove bolesti nema veze sa homoseksualnošću, ali ima veze s dužinom i prisnošću kontakta. Ovde se uopšte ne radi o tome da se virus majmunskih boginja može prenositi putem telesnih fluida (može se prenositi i tako), nego se radi o tome da bilo kakav kontakt koji traje duže i blizak je može doprineti infekciji.

Dakle, infekcija se može dogoditi i heteroseksualnim ljudima i ne nužno zbog intimnog odnosa. Podsetimo – ovaj virus, kao neki drugi iz iste porodice, mogu se prenositi i fomitnim putem – preko površina, odeće ili posteljine.

Takođe, svi događaji na kojima se okuplja puno ljudi – bez obzira koje prirode bili i šta im je povod, smatraju se mestima koja imaju potencijal superširenja različitih infekcija. To je razlog zašto u doba širenja infektivnih bolesti – kovida, gripa pa i majmunskih boginja treba izbegavati gužve, poštovati fizičku distancu i imati bliske kontakte s onima koje poznajemo, a ne s nepoznatima. Čista logika i osnovno pravilo epidemiologije i preživljavanja.

Agencija Ujedinjenih naroda za AIDS (UNAIDS) rekla je da je „značajan udeo“ nedavnih slučajeva majmunskih boginja identifikovan među homoseksualcima, biseksualcima i drugim muškarcima koji imaju odnose s muškarcima.

No UNAIDS je dodao da je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) rekla da dostupni dokazi sugerišu da su oni koji su najugroženiji ljudi koji su imali bliski fizički kontakt s nekim obolelim od majmunskih boginja, a taj rizik nije ograničen samo na muškarce koji imaju odnose s muškarcima. (prema Newsweek).

Međutim, zbog pogrešne interpretacije dokaza, LGBTIQ zajednica se suočava s stigmatizacijom, koja je zapravo ponavljanje onoga što se događalo kada su se počeli javljati slučajevi AIDS-a.

WHO nije rekla da su majmunske boginje „bolest homoseksualaca“, bitno je naglasiti, a UN je medijsko pokrivanje pojave majmunskih boginja u nekim medijima, gde se stavljao fokus na to da su slučajevi povezani s nekim gej prajd događajima i ljudima poreklom iz Afrike, okarakterisao kao rasističko i homofobno.

Majmunske boginje nisu nova bolest. Otkrivene su 1958. godine, a prvi slučajevi prenošena sa životinja na ljude su detektovani 1970. godine. No, kako je to u „belom svetu“ prilično retka bolest, tako u Evropi i SAD, Kanadi obični ljudi ne znaju toliko za nju.

Slučajevi su se javili i 2018. godine, ali nisu bili tokilo medijski eksponirani. Problem s izbijanjem 2022. je to što nikada u neendemskim zemljama nismo videli toliko slučajeva (kojih je i dalje malo), pa je neobično.

Virus nije mutirao da se lakše prenosi, ali događaji poput festivala i uopšte, opuštanje ljudi nakon akutne pandemije virusa korona, kada su ljudi željni provođenja, valjda da nadoknade propušteno, itekako pogoduje širenju bilo koje infektivne bolest, u bilo kojoj populaciji.

Takođe, treba dodati i da neki profili na društvenim mrežama šire netačne tvrdnje o tome da infekcija HIV-om i virusom majmunskih boginja imaju iste simptome. Simptomi i vreme njihovog pojavljivanja su potpuno različiti.

Simptomi infekcije HIV-om se mogu javiti nekoliko sedmica nakon kontaktiranja uzročnika i često su nalik gripu (akutna infekcija), pa onda inficirani i po nekoliko godina mogu biti bez simptoma.

Kod majmunskih boginja se javljaju pusile koje se pretvaraju u krastu, a toga nema kod HIV pozitivnih.

Kod HIV pozitivnih se u kasnijim fazama bolesti može javljati Kapošijev sindrom, i to godinama nakon primarne infekcije, što se ne javlja kod boginja. HIV infekcija može trajati dugo do pojave klasičnih simptoma.

Autorka je diplomirani biolog.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Izvor: https://quantumofjk.blogspot.com/