Izlaganje suncu, izuzev melanoma, zloćudnog raka kože, može da izazove i druge, različite vrste oboljenja, poput fotoalergijskih reakcija, koje podrazumevaju da samo sunce izazove preosetljivost sa pojavom različitih osipa kod osoba koje su sklone.
„Imamo dve grupe oboljenja kože u odnosu na izloženost suncu – jedna se pogoršava pod uticajem sunčevih zraka, dok se druga poboljšava. Hronična nakupljanja oštećenja kože dovode do raka kože, odnosno melanoma“, objašnjava za Danas dermatološkinja Lidija Kandolf.
Prema njenim rečima, mogu da se jave i pogoršanja nekih oboljenja kože kao što je lupus, a kod osoba koje uzimaju određene lekove, ukoliko su izložene suncu, može doći to reakcija koje se manifestuju različitim vrstama osipa, crvenila.
Uz to, kako kaže naša sagovornica, mogu da se pogoršaju i dermatoze, kao što su akne ili rosacea.
Sa druge strane, ekcem se kod većine ljudi poboljšava na suncu, ali uz visoke temperature i znojenje, atopijski dermatitis i ekcemi mogu se pogoršati. Iako psorijaza najčešće dobro reaguje, kod malog broja ljudi može se pogoršati.
Moguća je i reakcija u kontaktu sa biljakama, upozorava dr Kandolf, budući da često tokom ovog dela godine boravimo u prirodi, koja u kombinaciji sa suncem, na mestima kontakta, izaziva fototoksičnu reakciju.
Kako dodaje, koža se svaki put kada bude oštećena, donekle regeneriše, ali ne u potpunosti, jer uvek ostaju mala oštećenja na koje se „nadovezuju“ druga oštećenja koja podrzumevaju i ona na genetskom materijalu u koži uzrokovanim ultravioletnim zracima.
„Te greške se naprave i nakupljaju, i tako dolazi do toga da ćelije više ne mogu normalno da funkcionišu jer im DNK oštećen, zbog čega počinju nekontrolisano da se dele. Tako nastaje melanom“, objašnjava Kandolf.
Govoreći o pojedinačnom zračenju, kod osoba sa svetlom bojom kože, kaže da je dovoljno „vrlo malo da se ošteti koža“ i da se za 10 do 15 minuta od izlaska na sunce, u podne, bez ikakve zaštite – izgori.
To se, kako objašnjava, naziva solarni eritrem i vidljiv je kao crvenilo kože uz osećaj bola.
Na pitnje da li je rizično i indirektno izlaganje sunčevim zracima, dermatološkinja objašnjava da nije jednako rizično, ali da odbijeni zraci ipak mogu da prouzrokuju oštećenja, u mnogo manjoj meri nego direktni zraci.
Kreme sa zaštitnim faktorima, potrebno je nanositi od marta da oktobra, u sezoni pojačanog zračenja, ali je, u zavisnosti od cilja, njih moguće nanositi i tokom cele godine.
„Zavisi od toga da li želite da sprečite bilo koji stepen oštećenja kože izazvanim UV zračenjem. Postoji takozvano unutrašnje starenje kože koje, čak i da sedite u mraku celog života, ono će se desiti. Dodatni faktor starenja kože je UV zračenje, odnosno UVB, koje izaziva grublje, dublje bore, gubitak elastičnosti i promene u površnim slojevima sa pojavom pega i drugih pigmentnih promena. UVA zračenje izaziva dublje promene u dermu sa gubitkom kolagenih i elastičnih vlakana , zbog čega koža postaje mlitava“, naglašava ona.
U slučaju da je cilj da se koža sačuva od starenja, SPF bi trebao da se koristi čitave godine, a radi prevencije raka kože, intenzivna zaštita mora trajati tokom proleća, leta i dela jeseni.
Voda ne štiti od sunca
Među ljudima postoji uverenje da UV zračenje ne prodire u vodu, zbog čega se mnogi kupači, pre ulaska u vodu, ne zaštite na adekvatan način. Međutim, to uverenje je pogrešno.
„Na površini vode deo UV zraka se odbija, stoga na površini vode postoji dodatno zračenje, dok u vodi zraci pordiru do jednog metra dubine, tako da u vodi nismo zaštićeni. Zato plivači ipak moraju imati zaštitni faktor ili UV majicu“, kaže Lidija Kandolf za Danas.
Na plažama je potrebno izabrati mesto sa prirodnom hladovinom, i ne treba ih posećivati u delu dana kada je najintenzivnije zračenje, već rano ujutru ili kasno popodne, nakon 16 časova. Od odeće potrebno je imati haljinu ili košulju, a pola sata pre plivanja treba naneti zaštitni preparat kako bi se upio, dok se nakon plivanja treba obući.
„Dirketan kontakt kože sa suncem potrebno je izbeći, koliko god je moguće“, naglašava dermatološkinja.
Ipak, u slučaju svakodnevnih aktivnosti u gradu potrebno je najpre obući se adekvatno, u odeću od prirodnih materijala sa nešto dužim rukavima i nogavicama, uz šešir i naočare za sunce. Ne treba oblačiti kratke suknje, šorceve i majice na bretele. Na delove tela koji se ne mogu pokriti odećom treba naneti kremu sa faktorom 50 koji štiti od UVA i UVB zračenja.
„Najbolje štiti crna sintetička odeća jer upija UV zrake, ali to je u realnom životu prilično nerealno. Od tog materijala prave se majice za plivanje koje su odlične. Bela odeća odbija zrake, i veoma je važno da bude gusto tkana, jer bolje zadržava i odbija zrake“, preporučuje doktorka uz napomenu da se u oblačenju treba ugledati na ljude koji žive u tropskom pojasu koji oblače gusto tkana prirodna vlakna, sa dugim rukavima.
U slučaju da je neophodno višečasovno izlaganje suncu kremu je potrebno nanositi i više puta dnevno, uz odeću sa dugim rukavima i nogavicama.
„UV zračenje je, sa druge strane, neophodno za sintezu vitamina D, ali je za to potrebno veoma kratko, višeminutno izlaganje ruku i lica, tako da nam sunčanje celog tela nije potrebno za dovoljnu količinu vitamina D. Suština je u umerenosti. Ako dovoljno vremena provodimo napolju, ali obučeni u hladu, i ne sunčamo se da bi pocrneli, to je prava mera“, zaključuje dermatološkinja Lidija Kandolf.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.