Zastrašujući rezultati istraživanja o ljudima rođenim posle 1965: Kod njih rak raste uznemirujućom brzinom

Analiza ACS uzima u obzir zdravstvene podatke više od 23 miliona američkih pacijenata, rođenih između 1920. i 1990. godine, kojima je dijagnostikovan rak u periodu od 2000. do 2019. godine. U poređenju sa bejbi bumerima, istraživači su otkrili da su generacije X i milenijalci u većem riziku od razvoja 17 karcinoma (od ukupno 34 koja su razmatrana) uključujući leukemiju, rak dojke i rak želuca.

Oni rođeni 1990. imali su dva do tri puta veću verovatnoću da razviju rak pankreasa, bubrega ili tankog creva nego bumeri rođeni 1955.

Devet karcinoma, za koje su stope incidencije uglavnom opale kod starijih generacija, kao što su rak dojke, rak jajnika, rak materice, rak testisa i analni rak, u porastu su kod mlađih ljudi. Rak materice ima 169 posto veće šanse kod žena rođenih devedesetih nego što je slučaj s rođenim tridesetih godina prošlog veka. Rizik od smrti od ovih karcinoma takođe raste, napominje Science Alert.

To nikada nije dobar znak, i ukazuje na to da je došlo do generacijske promene u riziku od raka tokom prošlog veka.

Rizične izloženosti mlađih generacija

Istraživači sumnjaju da je do povećanog rizika od raka došlo delimično zbog toga što su mlađe generacije, mlađe od 50 godina, sve više izložene kancerogenima u ranom životu ili mlađoj odrasloj dobi. Ove rizične izloženosti, međutim, „još treba da budu razjašnjene“.

Deset od 17 karcinoma za koje je konstatovano da postoji veći rizik među milenijalcima i generacijom X, vezano je za gojaznost, koja bi takođe mogla da ima mesto u generacijskim različitostima.

„Podaci naglašavaju kritičnu potrebu da se identifikuju i adresiraju osnovni faktori rizika kod generacije X i milenijalaca kako bi se informisale o strategijama prevencije“, napominje epidemiolog za rak Ahmedin Džemal iz ACS.

Stopa raka kod mlađih ljudi porasla za 80% za 30 godina

Rezultati nove analize nadovezuju se na prethodna istraživanja, koja su otkrila da je stopa raka kod ljudi mlađih od 50 godina porasla za skoro 80 ​​procenata za 30 godina.

Ako se trendovi nastave, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi do 2050. godine broj slučajeva raka mogao skočiti za dodatnih 77 odsto. Zvaničnici okrivljuju duvan, alkohol, gojaznost i zagađenje vazduha kao ključne faktore.

Osim njih, pominju se i loša ishrana, sedentarni način života i poremećaji spavanja, koji takođe mogu igrati ulogu u incidenciji raka, iako su ovi faktori „i dalje slabo shvaćeni“, primećuju istraživači.

Međutim, nedavna analiza ACS nosi i neke dobre vesti.

Efikasnost vakcinacija

Kad je u pitanju rak grlića materice, studija „pokazuje efikasnost vakcinacije protiv HPV-a, posebno kod žena rođenih otprilike 1990. godine“, koje su bile u pravom uzrastu kada je vakcina odobrena u SAD. Prethodne studije su pokazale da su slučajevi raka grlića materice pali za 90 odsto od pojave ove vakcine.

Pored toga, karcinomi povezani sa pušenjem, kao što su rak pluća i grla, takođe opadaju kod mlađih.

Iako su naučnici identifikovali trendove raka povezane sa godinama rođenja, još nemaju jasno objašnjenje zašto neke stope rastu, prenosi nova.rs.

Studija je objavljena u The Lancet Public Health.

Inače, za eventualne neupućene „bumeri“ su generacije rođene od 1946. do 1964. godine; generaciji X pripadaju rođeni između 1965. i 1980, a generacija Y ili milenijalci su rođeni između 1981. i 1996. godine. Slede ih Z generacija (1997-2012) i Alfa generacija (od 2012.).