Znate li šta je disanija: Liči na umor, ali može biti opasna

Šta je disanija

Najčešće se opisuje kao stanje koje podrazumeva da je teško ustati iz kreveta. Oni koji pate od disanije teško ustaju iz kreveta, a stanje je puno ozbiljnije od same pospanosti. Čak i ako su oboleli spavali satima duže od preporučenog, i dalje im je teško da napuste krevet. Takođe će osećati čežnju za svojim krevetom i povratkom u njega kad ga napuste.

Je li to stvarno stanje

Disanija još nije priznata kao formalno stanje, ali to je izraz koji medicinski stručnjaci povremeno koriste. Oni koji pate od disanije obično imaju ozbiljno mentalno stanje, poput depresije.

Osim depresije, postoji povezanost s tugovanjem, problemima sa štitnom žlezdom, srčanim bolestima i poremećajima spavanja.

Postoji velika razlika između disanije i jednostavnog umora. Naime, mnogi ljudi su umorni i iscrpljeni kad im ujutru alarm zazvoni, ali to ne znači da imaju disaniju.

Umesto da se osećaju umorno i frustrirano idejom o napuštanju kreveta, oni koji imaju disaniju biće pod stresom, osećaće se teskobno ili čak oslabljeno zbog same pomisli da treba da ustanu iz kreveta.

Kako se leči

Iako ne postoji zvanično lečenje ili lek za one koji pate od disanije, postoje neki mali koraci koji se mogu preduzeti kako bi se iole smanjili simptomi.

Korišćenje aplikacija za ciklus spavanja, odlazak na spavanje znatno ranije od uobičajenog ili čak korištenje različitih alarma moglo bi vam pomoći da ustanete iz kreveta.

Kada posetiti lekara

Ako ste zabrinuti za svoje zdravlje, razgovarajte s lekarom. Ne morate čekati dok simptomi postanu ekstremni. Budući da disanija može biti simptom nekih drugih zdravstvenih stanja, važno je razgovarati s lekarom ako osetite neki od sledećih simptoma:

• otežano disanje ili bol u grudima
• jaka glavobolja, bol u stomaku, bol u leđima ili bol u karlici
• misli o samopovređivanju ili povređivanju drugih

Kako bi otkrio šta uzrokuje vašu disaniju, lekar vas može pitati o:

• istoriji bolesti, uključujući ljekove i suplemente koje uzimate
• istoriji bolesti vaše porodice
• drugim simptomima koje imate
• svakodnevnom snu, vežbama i navikama u ishrani
• stresu i nedavnim promjenama u vašem životu

Zavisno od vaših simptoma, lekar može da zatraži i analizu krvi, urina, laboratorijske ili druge testove koji pokazuju koliko dobro radi vaše srce. Takođe vas može uputiti specijalisti.

Izvor: Vijesti