Želite idealnu liniju za predstojeće leto? 1

Foto: FreeImages / Roberto Tostes

S obzirom da se leto približava, svi traže načine da smršaju, uvedu bolju ishranu, poštuju ograničenja ili se jednostavno bolje hrane.

Prema rečima dijetetičara Suzan Liland-Lim (Suzanne Leland-Lym), koji god da je razlog, suština zdrave ishrane je u kontroli porcija.

Liland-Lim kaže da je kontrola porcija najbolji način ishrane – samo treba biti strpljiv. „Kontrola porcija znači da kada izlazite ne preterujete sa količinom“, kaže ona. „Ako neko pokušava da smrša, ponekad je potrebno samo da jede iz manjeg tanjira i da na tanjir stavi hranu tako da izgleda isto, samo u manjoj količini“, kaže Liland.

Prema njenim rečima, mršavljenje, gojenje, dijabetes, karcinom i drugo su razlozi za posetu dijetetičaru. Čak i dijabetičari mogu da jedu šta god žele, samo moraju često da proveravaju nivo šećera u krvi i proučavaju vrednosti ugljenih hidrata dok se ne naviknu.

Umesto kompletne promene ishrane u slučaju bolesti, što ima efekta najviše tri meseca, Liland-Lim predlaže nešto dugoročnije. „Ako možemo da navedemo ljude da uvedu promene u periodu od šest nedelja, oni će dobro znati odakle potiču ugljeni hidrati“, kaže ona. „Ja sam veoma umerena. Stvarno verujem da je bolje raditi na tome kako neka osoba sada jede i pokušavati da utičete da to ne menjaju mnogo.“

Liland-Lim kaže da takođe ističe znakove „ispadanja iz koloseka“. Kako tvrdi, ljudi često usvajaju bezbrižniji pristup nakon tri meseca, tako da moraju da pronađu načine da nastave da se hrane na isti način.

Mnogima se od malena preporučuje da jedu voće i povrće. Prema preporukama američkog Ministarstva poljoprivrede, voće i povrće treba da zauzmu polovinu tanjira. Međutim, Liland kaže da ako ne jedete stalno voće i povrće, ona ne preporučuje da odmah počnete da jedete previše. Umesto toga, njen savet je da uvodite samo nekoliko promena istovremeno. „Ako ne jedete voće i povrće, neću vas terati da ih jedete, kao što mene niko ne može da natera da jedem džigericu“ kaže ona. „Suština je u kontroli porcija.

„Kada jedete van kuće, naručite šta god želite, pojedite pola a drugu polovinu ponesite kući kako ne biste imali osećaj preterane kontrole. Želite da kontrolišete bolest a ne da ona kontroliše vas“, nastavlja ona.

„Vodite računa o kontroli porcija i vežbanju, o čemu treba da se posavetujete sa svojim lekarom, a svaki doktor će vam preporučiti da vežbate“, kaže Liland-Lim.

Brojanje kalorija i moderne dijete su nešto što zahteva posebnu pažnju“, kaže ona. „Ako ishrana ističe jednu grupu namirnica, onda se treba držati podalje od nje. Dobra i zdrava ishrana podrazumeva sve grupe namirnica“, kaže Liland-Lim. „Može da dovede do gubitka kilograma ali, nažalost, dugoročno mršavljenje se ne postiže naglašavanjem jedne grupe namirnica; ono što se unese, to se i izbaci.“

Ona kaže da postoji odličan razlog zašto su ljudi eć toliko dugo na ovoj planeti, a to je prilagođavanje. „U vreme pećinskog čoveka, jelo se kad ima hrane… ali je bilo i perioda gladi. Zbog toga mi skladištimo hranu, jer su naši preci imali periode kada nisu jeli“, kaže ona.

Prema njenim rečima, ova sposobnost prilagođavanja koja je omogućila da ljudska vrsta opstane ne funkcioniše tako dobro u modernom društvu. Ona smatra da je čista ishrana veoma važna. Čista ishrana podrazumeva pripremu hrane od početka, umesto korišćenja već upakovane hrane. Važno je znati koji se sastojci koriste, kaže ona. „Ako pravite gulaš, koristićete svežu šargarepu i sve ono to nazivamo čistim“, kaže ona.

Čista hrana je korisna za ljude sa celijaklijom i moraju da se pridržavaju ishrane bez glutena. Liland-Lim kaže da je suština zdrave ishrane u balansu. Kalorije koje se unesu su kalorije koje treba da se potroše. „Svi smo zauzeti. Kuvanje je poslednja stvar za koju ljudi žele da izdvoje vreme, tako da je dobro kuvati unapred“, kaže ona.

Ona nam takođe savetuje da jedemo povrće koje volimo i da se ne plašimo da probamo novo, kao i da ne jedemo iste stvari svakog dana.