Zemlja ima svoj unutrašnji rezervoar vode: Tri puta je veći od svih okeana

Naime, otkriveno je da je ovaj kamen do sada neviđen oblik minerala peridota – ringvudita, koji sadrži značajan udeo vode, dospeo na površinu sa izbačenim vulkanskim stenama, a veruje se da ga ima u izobilju duboko u Zemlji, piše časopis Nature.

Prvobitno istraživanje kanadskih naučnika sa Univerziteta Alberta na čelu sa Grejemom Pirsonom sugerisalo je da ringvudit sadrži oko 2,5 odsto vode, ali se posle kasnijih istraživanja pokazalo da je to nešto manji procenat – oko jedan i po. Ali ako bi rigvudit sadržao čak jedan procenat vode, to bi značilo da u unutrašnjosti Zemlje ima tri puta više vode nego u svim okeanima zajedno.

Otkriće minerala bogatog vodom opravdalo je sumnje naučnika da su ogromne količine vode zarobljene između gornjeg i donjeg sloja Zemljinog omotača na dubini od 410 do 660 kilometara. Ringvudit nastaje iz samog peridota pod specifičnim uslovima koji vladaju u nedrima Zemlje, pod izuzetno visokom temperaturom i pritiskom.

Ali zanimljivo je da ovo nije bio prvi susret naučnika sa ovim mineralom, ali je bio prvi sa ovim mineralom – zemaljskog porekla. Naime, pronađena je u meteorima, a rasprostranjeno je verovanje da je deo vode na Zemlji vanzemaljskog porekla, odnosno da su ga meteori doneli na Zemlju. Sa otkrićem zemaljskog ringvudita, ono za šta smo mislili da znamo trebalo bi da se preispita.

Dokazano postojanje vode unutar Zemljinog omotača uticaće i na mnoge druge grane geofizike, pre svega na seizmologiju, proučavanje vulkana i tektonskih ploča. Naučna istraživanja o ringvuditu nastavili su stručnjaci američkog Severozapadnog univerziteta u Ilinoisu, a vođa projekta Stiven Džejkobsen tvrdi da je posle ovog otkrića sve izvesnije da je voda na Zemlji nastala iznutra.

Postojanje ogromnih količina vode u unutrašnjosti Zemlje dokazano je 2014. godine kada je pomenuti tim instalirao više od 2.000 seizmografa širom Sjedinjenih Država kako bi proučavao seizmičke talase izazvane više od 500 zemljotresa. Oni su dokazali da seizmički talasi prolaze kroz samo Zemljino jezgro, ali i kroz veoma vlažne stene. Ovo je jedino objašnjenje činjenice da se talasi usporavaju na svom putu. Merenjem i proračunom karakteristika tih stena – potvrđeno je da je reč o ringvuditu.

Iako ringvudit sadrži mnogo vode, sasvim je izvesno da nikada nećemo plivati u novootkrivenom „podzemnom okeanu“. Voda u ovom mineralu se ne nalazi ni u jednom od tri poznata agregatna stanja, ali njeni molekuli formiraju posebnu formaciju. Jedan od straživača je laiku objasnio da voda izlazi iz minerala „slično kao kada se čovek znoji“, prenosi punkufer.hr.