Zemlja mora, planina i pustinje

Zemlja ima i bogatu istoriju, od prvih tragova prisustva ljudi iz doba paleolita („Čovek iz Palikaoa“), preko kultura koju su iza sebe ostavili Feničani, Numidi, Rimljani, Vizantijci, Arapi, do uticaja Otomanske imperije, Španije i Francuske.

Prirodna, istorijska i kulturna bogatstva Alžira je prepoznala Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), koja je sedam lokaliteta upisala na listu svetske baštine, ali sve više i turisti. Alžir beleži u proseku sedam miliona noćenja godišnje, naveo je ambasador te države u Srbiji Abdelhamid Šebšub tokom predavanja studentima Visoke turističke škole u Beogradu.

Tokom 2016. zabeleženo je 2,03 miliona dolazaka iz inostranstva, povećanje od 19,27 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Od 2012. primetan je stabilan trend rasta učešće turizma u ukupnom domaćem proizvodu (BDP) od 1,5 posto. Prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO), Alžir je tokom 2014. bio peta najposećenija zemlja Afrike. U istoj godini, sektor turizma je prihodovao više od dve milijarde evra i uticao na zaposlenje 261.000 stanovnika.

Prema zvaničnim podacima, Alžir raspolaže sa 1.231 smeštajnim objektom, ukupnog kapaciteta 107.420 ležajeva. Od toga, 65 su hoteli u javnom vlasništvu koji se nalaze u procesu rekonstrukcije i modernizacije. U privatnom vlasništvu se nalazi 1.098 hotela, dok su 54 hotela u vlasništvu lokalnih uprava i 14 u suvlasništvu sa inostranim partnerima.

Radi razvoja ovog segmenta turizma, navode zvaničnici Demokratske Narodne Republike Alžir, odobren je veliki broj projekata za izgradnju novih 216.000 ležajeva, što je investicija vredna blizu osam milijardi evra. Tim poduhvatom će biti otvoreno novih 90.000 radnih mesta, većinom izvan zona velikog turističkog rasta.

Na teritoriji Alžira nalazi se 49 aerodroma za civilni saobraćaj, od čega je 17 međunarodnog karaktera. U razvoju je i brodski prevoz, u okviru koga postoje redovne linije sa mediteranskim lukama Alikante, Valensija, Marsej i Đenova.

Vlada Alžira je 2008. usvojila Master plan razvoja turizma (SNAT 2030.) koji predstavlja strateški okvir za unapređenje ovog sektora u zemlji. Jedan od ključnih faktora razvoja su investicije u turizam u iznosu od 700 miliona evra iz javnog i 2,5 milijardi iz privatnog sektora. Kao sastavni deo ovog plana je i nacionalni prostorni plan koji je izrađen na principima održivog razvoja.

U programu Vlade, turizam i zanatstvo su, pored energetike, označeni kao vodeći sektori nacionalne privrede. Osnovni cilj SNAT 2030. je razvoj pojedinih privrednih grana koje bi bile alternative energetici, što bi uticalo na makroekonomsku ravnotežu.

Ciljevi u sektoru turizma se odnose, pre svega, na održivi razvoj turizma sa posebnim naglaskom na zaštitu životne sredine, valorizaciju prirodne, kulturne i istorijske baštine i, naposletku, imidža destinacije Alžir. Master plan predviđa da do 2030. budu otvorena nova radna mesta, stvori prepoznatljiva turistička destinacija Alžir, poboljša nivo stručnosti i kvalitet usluga, promoviše domaći turizam, da se povećaju smeštajni kapaciteti, BDP, kao i učešće turizma u njemu.

Ovaj plan podrazumeva i niz stimulansa za razvoj turizma. U domaćim okvirima predviđa pojeftinjenje avio karata na lokalnim linijama, kao i obezbeđivanje olakšanog dobijanja bankarskih kredita za finansiranje odmora domaćeg stanovništva. Za inostrane goste su predviđene vizne olakšice, uvođenje Sky open sistema i Low cost avokompanija, kao i ponovno otvaranje i valorizaciju saharskih turističkih tura.

Kako je promocija Alžira poslednjih decenija bila na veoma niskom nivou, vlada je taj segment stavila među prioritete u okviru SNAT 2030. Poseban naglasak je na učešću na sajmovima turizma glavnih i potencijalnih tržišta, kao i aktivnosti diplomatskih predstavništava Alžira u inostranstvu u predstavljanju turističkih mogućnosti zemlje.

SNAT 2030. preporučuje da se razvoj alžirskog turizma oblikuje definisanjem turističkih osa, modela koji je prihvaćen na međunarodnom turističkom tržištu. Ove ose treba da posluže da se alžirska teritorija aktivno strukturiše čime bi bio oblikovan turistički imidž zemlje.

Turistička osa je kombinacija kvalitetnih turističkih projekata (opremanje smeštajnih kapaciteta i pratećih sadržaja) i turističkih aktivnosti i tura, u sinergiji sa pojedinačnim projektom teritorijalnog razvoja na datoj geografskoj lokaciji. Imajući u vidu potencijale i atraktivnost Alžira, identifikovano je sedam osa razvoja, tri na severu, po jedna na jugozapadu i jugoistoku, te dve na krajnjem jugu (tzv. Veliki jug) zemlje.

Ukidanje viza za državljane Srbije?

Vlada Alžira je prepoznala značaj srpskog emitivnog tržišta pa se, prema ambasadoru Šebšuba, razmatra ukidanje viznog režima za državljane Srbije. Ove dve zemlje gaje prijateljske odnose još iz perioda alžirske revolucije, kada je tadašnja Jugoslavija pružala pomoć narodu Alžira tokom osmogodišnjeg oslobodilačkog rata protiv francuskog kolonijalizma, okončanog proglašenjem nezavisnosti 5. jula 1962. Jugoslavija je bila prva zemlja u Evropi koja je priznala tadašnju privremenu vladu Alžira.

Podrška Ujedinjenih nacija

Nedavno je I Generalni sekretar specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije (UNWTO), Taleb Rifai, razgovarao sa alžirskim zvaničnicima o razvoju potencijala turizma u zemlji i potrebi kvalifikovanog stručnog kadra u ovoj oblasti. Tokom susreta sa premijerom Abdelmalekom Selalom, ministrom za upravljanje zemljištem, turizam i zanatstvo Abdelouahabom Nourijem drugim zvaničnicima ocenjeno je kako je opredeljenje Alžira ka razvoju turizma, koji u prvi plan stavlja zaštitu prirodne sredine i lokalne kulture, u skladu sa deklaracijom UN koja je 2017. proglasila godinom održivog razvoja turizma.

„Alžir je zaista posvećen stvaranju konkurentnog i održivog turizma, sektora koji može postati jedan od stubova alžirske ekonomije i sredstvo za diverzifikaciju i inkluzivni rast“, istakao je Rifai.