Zemljotresi stvorili dve ogromne pukotine na zemljinoj površini, a jedna je dugačka čak 300 kilometara 1Foto: Omer Urer / AFP / Profimedia

Tlo u Turskoj i severnoj Siriji bilo je napuklo i pomereno u različitim smerovima nakon snažnog potresa magnitude 7.8 stepeni Rihterove skale i naknadnih potresa 6. februara ove godine. Dve jasne pukotine sada se protežu stotinama kilometara na mestima gde se tlo pomerilo do sedam metara u suprotnim smerovima, piše u svojoj velikoj analizi Rojters, a prenosi Index.

Podaci britanskog Centra za posmatranje i modeliranje potresa, vulkana i tektonike (COMET) pokazuju koliko se tlo pomerilo. Rased se proteže oko 300 km do obale Sredozemnog mora. Čak i na južnom vrhu većeg raseda, oko 150 km od epicentra inicijalnog potresa magnitude 7.8 stepeni Rihterove skale, selo Tepehan u pokrajini Hataj svedočilo je neverovatnim pukotinama koje su prodirale do površine.

Snimak dronom od 10. februara pokazao je pukotine koje su presekle maslinjak u selu.

„Oko 4:20 ujutru probudila nas je buka. Zbog početne panike niko nije znao da li ćemo uspeti da napustimo kuće i da li ćemo preživeti. Izgubili smo nadu“, rekao je meštanin Mehmet Temizkan. „Bili su to vrlo veliki i snažni potresi koji su se probili sve do površine preko dugog niza rasednih segmenata“, rekao je Erik Filding, geofizičar u organizaciji NASA.

„Ovo je izazvalo izuzetno snažno podrhtavanje na vrlo velikom području koje je pogodilo mnoge gradove i mesta sa dosta ljudi. Dužina raseda i magnituda potresa od 7.8 stepeni Rihterove skale bile su slične potresu iz 1906. koji je uništio San Francisko“, rekao je Filding.

Zemlja se pomerala u suprotnim smerovima

Zemljište s obe strane raseda kretalo se u suprotnim smerovima, zaustavivši se na nekim mestima oko sedam metara dalje od svoje polazne tačke, prema podacima Krisa Milinera s Kalifornijskog instituta za tehnologiju. Glavni potres ostavio je dugačku pukotinu s pomacima do pet metara. Kraća pukotina nakon naknadnog potresa magnitude 7.5 stepeni Rihterove skale donela je veće pomake zemljišta do sedam metara na nekim mestima.

Manji gradovi neposredno iznad crte raseda pretrpeli su najjače potrese. Glavna pukotina prošla je ravno kroz mnoga od tih naselja. Suzan Haf, seizmološkinja iz Geološkog instituta Sjedinjenih Američkih Država, rekla je da u mnogim slučajevima ljudi zbog resursa žive u blizini rasednih zona.

„Ako živite u podnožju planina, tu bi moglo biti više vode“, rekla je Haf.

Satelitski snimci

Rojtersova analiza i procena pokazuju da su naselja izgrađena u blizini rasedne zone imala veću populaciju što su bila bliže pukotini. Mnogi smrtni slučajevi i rušenja zgrada dogodili su se, međutim, u većim gradovima udaljenim od zone raseda, za što su stručnjaci rekli da je povezano s geografskim okolnostima.

Margarita Segou, seizmolopkinja s Britanskog geološkog instituta, rekla je da je sigurnije graditi na planinskim stenama nego na mekom tlu u ravnici, koje ima tendenciju pojačavanja kretanja tla. Satelitske slike jasno su pokazale pomeranje tla.

Pukotina dužine 300 kilometara

Potresi su otvorili dve ogromne pukotine na Zemljinoj površini, od kojih se duža proteže oko 300 km južnom Turskom.

„Potres ove veličine uzrokuje da se rased lomi prilično dugo“, rekao je Rodžer Mason, počasni naučni saradnik Britanskog geološkog instituta. Pukotina se može uporediti s dužinom Tajvana, Južne Koreje ili Portugalije.

„Užasno je imati ovako dug rased u naseljenom području“, rekao je profesor Tim Rajt, voditelj britanskog Centra za posmatranje i modeliranje potresa, vulkana i tektonike.

https://www.danas.rs/zivot/pravo-stanje-je-10-puta-strasnije-i-gore-kragujevacki-vatrogasci-o-spasilackoj-misiji-u-turskoj/

Stručnjaci kažu da površinske pukotine nude vredan izvor podataka koji će im pomoći da razumeju procese koji su uzrokovali tako razoran događaj – i na kraju spasiti živote.

„Naučnici širom sveta koriste ove vrste podataka za izradu ‘izvornih modela’ događaja“, rekao je Rajt dodajući da bi takvi modeli mogli predvideti kako se strukture ponašaju tpkom potresa i kako bi mogle uticati na ključnu infrastrukturu kao što su mostovi i putevi. „Dugoročno, forenzičko razumevanje svakog potresa pomaže nam da se pripremimo za buduće događaje u različitim regijama.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari