Ilustracija: WikimediaŽerar van der Šrir sa svojim kolegama sa holandskog Kraljevskog meteorološkog instituta u De Biltu, analizirao je podatke o snežnoj pokrivenosti i klimatskim prilikama iz baze podataka nekoliko hiljada meteoroloških stanica širom Evrope.
Žerar i kolege uočili su da se – ako se izuzme nekoliko ekstremno hladnih tačaka koje su ljudima najčešće nedostupne, poput Islanda, Grenlanda i skandinavskih zemalja – od 1951. javlja trend sve „tanjeg“ snežnog pokrivača koji se na svakih deset godina smanjuje za približno 12 odsto.
Sa druge strane, prema njihovoj analizi, ovo ne važi za predele gde je sneg ekstremno dubok. U ovim krajevima, navode istraživači u svom radu objavljenom u časopisu Advancing earth and space science, otapanje je nešto sporiji proces.
Smanjivanje debljine snežnog pokrivača širom Evrope posebno je izraženo nakon 1980. godine, posledica je kombinacije povećanja temperature i uticaja klimatskih promena na padavine. Ovakav trend, navode istraživači, utiče takođe i na smanjenje količine dostupne slatke vode u vreme prolećnog otapanja snega.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
