Zima u doba globalnog zagrevanja 1Ilustracija: Wikimedia

Žerar van der Šrir sa svojim kolegama sa holandskog Kraljevskog meteorološkog instituta u De Biltu, analizirao je podatke o snežnoj pokrivenosti i klimatskim prilikama iz baze podataka nekoliko hiljada meteoroloških stanica širom Evrope.

Žerar i kolege uočili su da se – ako se izuzme nekoliko ekstremno hladnih tačaka koje su ljudima najčešće nedostupne, poput Islanda, Grenlanda i skandinavskih zemalja – od 1951. javlja trend sve „tanjeg“ snežnog pokrivača koji se na svakih deset godina smanjuje za približno 12 odsto.

Zima u doba globalnog zagrevanja 2

Sa druge strane, prema njihovoj analizi, ovo ne važi za predele gde je sneg ekstremno dubok. U ovim krajevima, navode istraživači u svom radu objavljenom u časopisu Advancing earth and space science, otapanje je nešto sporiji proces.

Smanjivanje debljine snežnog pokrivača širom Evrope posebno je izraženo nakon 1980. godine, posledica je kombinacije povećanja temperature i uticaja klimatskih promena na padavine. Ovakav trend, navode istraživači, utiče takođe i na smanjenje količine dostupne slatke vode u vreme prolećnog otapanja snega.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari