Foto: Shutterstock/Antonio GuillemZima je period godine koji uvek vezujemo za viruse i prehlade, iako su oni prisutni i tokom ostalih meseci. No, istina je da se zimi ipak češće razboljevamo. Da li je hladnoća glavni razlog za to objasnila je doktorka Katarina Bajec gostujući u emisji „Pokreni se“ na Novoj S.
Prema njenim rečima, stvar je ipak malo kompleksnija, pa ako idemo napolje po hladnoći, to ne znači nužno da ćemo se prehladiti. No, zima i hladnoća ipak jesu povezane i sa virusima koji se u to vreme javljaju, kao i sa prehladama.
Zima i virusi
Na pitanje da li je u redu tuširati se neposredno pre izlaska napolje dok traje zima, dr Bajec je rekla da ne postoji direktna veza između tuširanja i prehlade. Štaviše, ona ističe da je to čak i pozitivno, budući da se tako podstiče cirkulacija.
Ipak, kod pranja kose situacija je malo drugačija, jer to svakako ne bi trebalo činiti pre izlaska napolje po hladnoći, ali, kako kaže doktorka, ni tu stvari nisu tako jednostavne jer „postoji više faktora koji ustvari odlučuju i doprinose tome da li će se infekcija javiti ili ne“.
Ona se osvrnula i na virus COVID-19, za koji se verovalo da će iščeznuti tokom letnjih meseci, međutim to se nije desilo: „COVID odnosno korona virus je drugačiji. Kod gripa, kod respiratorno sincicijanskog virusa postoji nešto što mi zovemo sezonalnost. Dakle, određeni virusi imaju svoju sezonalnost i prisutni su u zimskim mesecima, neki drugi u letnjim mesecima, a COVID, o kome smo najmanje znali, kao bolest nas je demantovala jer se javljala i u letnjim mesecima“.
Međutim, doktorka napominje da postoje i virus gripa, respiratorno sincicijanski, rino virus i slično koji se javljaju u određenom delu godine: „Grip negde vezujemo za zimske mesece, jer je njegova sezonalnost tada“. Ipak, postoji više faktora koji utiču na pojavu prehlade i razboljevanje.
„Zima je jednako hladno, jednako hladan, suv vazduh, a sve to zajedno dovodi do poremećaja na nivou lokalnog imuniteta. Kada kažemo lokalni imunitet, odnosno lokalna imuno odbrana, mi imamo ono što znamo, dakle naš imunitet, uzimamo vitamine i minerale da bi se ceo organizam borio, ali postoje i određene ćelije na nivou disajnih puteva koje imaju zadatak da spreče ulazak virusa i da spreče da se on u većoj meri razmnoži i da dovede do manifestacije bolesti. No, pod uticajem hladnoće i suvog vazduha, te sluzokože se oštete i omoguće da virus lakše prodre. Sa druge strane, hladnoća dovodi i do promena na membrani samog virusa, što olakšava da se on brže razmnožava i da se sama infekcija lakše širi“, objašnjava doktorka Bajec.
Osim toga, suv vazduh takođe nije nešto što je dobro došlo, zbog čega su difuzeri i ovlaživači vazduha dok traje zima takođe dobra ideja.
U kontekstu zimske odeće i obuće, doktorka je stava da sve delove tela treba utopliti jer to sve može da nas zaštiti od prodiranja virusa u organizam. Ona objašnjava da se treba odevati u skladu sa vremenskim prilikama: „Dakle, ukoliko čovek zimi ide na određenu rekreaciju, ukoliko ide da se bavi nekom fizičkom aktivnošću, sama garderoba treba da bude prilagođena tome“.
Za kraj, doktorka je istakla i važnost unosa vitamina D: „Vitamin D je nešto čega zimi nema, pa je njegov unos kroz suplemente nešto o čemu svako od nas treba da povede računa, posebno oni koji imaju niže vrednosti ovog vitamina u organiozmu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
