Slobodno se može reći da je priča o reci Zambezi priča o Africi. Njeno ime na jeziku Lozi naroda znači „srce svega“, dok na jeziku Tonga naroda znači „velika reka“, što joj u potpunosti pristaje.
Zambezi, čiji je nadimak Besi, posle Nila, Konga i Nigera, četvrta je po veličini reka u Africi, i reka sa ubedljivo najsnažnijim tokom, dugim preko 3.500 km.
Od izvora u Zambiji, moćno rastući, reka teče ka jugoistoku, da bi se kroz široku deltu u Mozambiku ulila u Indijski okean.
Njen izvor se nalazi u Zambezi Source National Forest, u močvarnom području, na visoravni od oko 1.500 metara, u neposrednoj blizini tromeđe sa Demokratskom Republikom Kongo i Angolom.
Zambezi ima ogroman sliv i teče kroz istočnu Angolu, Zambiju i Mozambik, jedan deo njegovog toka dotiče Malavi, dok drugi čine granicu sa Namibijom, Bocvanom i Zimbabveom, gde se u blizini gradova Livingston (Zambija) i Viktoria Fols (Zimbabve), obrušava u dubinu od preko 100. metara i čini Viktorijine vodopade, najmoćnije vodopade Afrike i jedno od najvećih prirodnih čuda ovog kontinenta.
Ova velika reka, napaja vodom čitav južni deo centralne Afrike, i plovna je u tri duge etape, odvojene brzacima i Viktorijinim vodopadima.
Iz južnoafričke metropole Johanezburg, uputila sam se u Zimbabve, u gradić Viktoria Fols, polaznu tačku za obilazak čuvenih Viktorijinih vodopada.
S obzirom na veličinu aerodroma na koji smo sleteli, i značaj vodopada, očekivala sam veći grad, ali ono što čini Viktoria Fols, ili Vik Fols, kako ga još zovu, je nekoliko ulica, poslovni centar, mnogobrojne turističke agencije, crkva, tržni centar, prodavnice sportske opreme, apoteka, pekara, internet kafe, prodavnica alkoholnih pića i mnogobrojne bradavičaste svinje, koje slobodno šetaju, riju i grokću po gradu.
Omiljeno mesto boravka su im široke betonske cevi, postavljene ispod kolovoza za odvod vode, u kojima su se po svemu sudeći ove beštije nastanile.
Neke od njih, imale su na vratu i hrbatu neobično duge čekinje, nalik konjskoj grivi, što u ranijim susretima sa ovim životinjama, nisam zapazila.
Poučena lošim iskustvom iz Ugande, kada me jedna velika bradavičasta svinja napala, klonila sam ih se kad god bi nam se putevi ukrstili.
Priča ovog gradića započinje 1855. godine, dolaskom misionara i istraživača dr Dejvida Livingstona na vodopade, na mesto Mosi-oa- tunya, što na jeziku Makololo naroda znači „dim koji grmi“.
Livingston je bio manje poetičan i u čast britanske kraljice, spektakularne vodopade Zambezija, nazvao je Viktorijinim vodopadima, a izveštaje koje je slao, pokrenuli su turističku inicijativu, i već 1903. godine, počela je sa radom prva prodavnica suvenira.
Odlomak iz knjige „U pesku vremena – Afrika, magični kontinent tajni raznolikosti i predrasuda“, u izdanju Derete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
