Život bez granica?

To je utvrdila statistička analiza objavljena u četvrtak u časopisu Sajens o verojatnostima preživljavanja oko 4.000 ljudi koji su navršili 105 godina ili više.

Tim naučnika, predvođen demografom Elisabetom Barbi sa Univerziteta Sapijenca i statističarem Frančeskom Lagonom sa Univerziteta Roma Tre u Rimu, zaključio je da se rizik od smrti, koji se naizgled povećava sa starenjem, uravnotežuje nakon 105. godine stvarajući svojevrsni „plato smrtnosti“.

Prema navodima naučnika, od te dobi šanse su da neko umre ne dočekavši idući rođendan 50:50.

Francuski demograf Žan Mari Robin, koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da, ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovečnosti.

Među naučnicima se dugo vodila rasprava o tome da li postoji kod ljudi gornja starisna granica života.

Konsenzus je taj da se rizik od smrti sistemski povećava u odrasloj dobi, sve do otprilike osamdesete godine života. Ali, postoje velika neslaganja oko toga šta se događa kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.

Neki naučnici su preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni „rok trajanja“ ljudske vrste i da stopa smrtnosti nastavlja rasti.

Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti poravnava u jako dubokoj starosti i da shodno tome ljudski životni vek nema gornju granicu.

Grupa genetičara 2016. godine ponovo je otvorila tu debatu analizom zabeležene starosne dobi najstarijih pojedinaca u svetu.

Procenili su da ljudska dugovečnost dostiže vrhunac u 115. godini. Grupa je to potkrepila na primeru tek nekolicine pojedinaca koji su od sredine devedesetih doživeli najdulji mogući životni vek.

Najduži životni vek zabeležen je u slučaju Francuskinje Žan Kalme koja je preminula 1997. godine u 122. godini.

U istraživanju, naučnici su se fokusirali na grupu ljudi straih 105 godina i starijih u Italiji, zemlji s najvećim procentom jako starih ljudi po glavi stanovnika.

Time su izbegli problem variranja u skupljanju podataka među različitim pravnim nadležnostima. Većina smatra da ti podaci pružaju najbolji dokaz o početku uravnoteženja smrtnosti u jako dubokoj starosti kod ljudi.

U svetu danas živi oko 500.000 ljudi u dobi od 100 godina i starijih – brojka za koju je predviđeno udvostručenje svake naredne decenije. Čak i ako rizik smrtnosti u kasnoj dobi ostaje ujednačen, rastući broj ljudi starijih od 100 godina trebalo bi da nastavi rast po stopi od jedne godine po deceniji.

Naučnici se nadaju boljem razumevanju uzroka smanjenja stope smrtnosti u kasnijem životu.

Neki od njih smatraju da je u analizu uključen premali broj stogodišnjaka i starijih ljudi i da su zbog toga dokazi za uravnoteženje smrtnosti neverodostojni. Drugi pak veruju da su rezultati istraživanja biološki neverojatni, piše Nejčr.