Život izazovniji za domaćinstva sa decom u doba pandemije

Neformalna briga i obaveze oko obrazovanja povećale su se za sve roditelje tokom pandemije, ali posebno za samohrane majke sa decom mlađom od 12 godina, koje su u ovom periodu provodile više sati nedeljno brinući se o deci nego roditelji u bilo kojoj drugoj vrsti domaćinstva.

Ovo su zaključci novog kratkog vodiča „Obrazovanje, zdravstvena zaštita i stanovanje – Kako se promenio pristup deci i porodicama 2020. godine“ koji je objavila Evropska fondacija za unapređenje uslova života i rada (Eurofound).

Dokument se fokusirao na aspekte pristupačnosti deci i porodicama za koje Eurofound ima podatke i ističe razlike u dostupnosti pre i tokom pandemije kovid-19.

Pandemija je imala dramatičan uticaj na dostupnost usluga zdravstva, obrazovanja i nege svim Evropljanima. To je slučaj i sa decom koja su u nekoliko zemalja videla kako su njihove škole zatvorene i zamenjene učenjem na daljinu. Dodatno su pogođeni negativnim uticajem pandemije kad je reč o pristupu zaštiti i mentalnom zdravlju njihovih porodica. Mnoge porodice takođe su iskusile rastuću nesigurnost stanovanja.

Pristup ključnim uslugama poput obrazovanja i zdravstvene zaštite, kao i stabilan porodični život i pristojno stambeno okruženje neophodni su za dobrobit i razvoj dece.

Osiguranje da sva deca imaju koristi od ovakvih resursa je prioritet Evropske Unije, piše Eurofound i dodaje da će se Evropska komisija pozabaviti ovim problemom u 2021. godini sa „Dečijom Garancijom“ radi poboljšanja života dece u nevolji.

Šire gledano, Evropski stub socijalnih prava navodi prava građana EU na kvalitetno i podrazumevano obrazovanje, pravovremenu i dostupnu zdravstvenu zaštitu i kvalitetno socijalno mesto za život.

Pružanje usluga zakomplikovalo se pojavom kovida-19 i pandemija je stavila porodice pod psihološki i finansijski pritisak. Deca i njihove porodice su tokom pandemije iskusile brojne promene, od pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, odgovornostima za bezbednost, mentalnom zdravlju i sigurnosti svoga doma. Iako se puno istraživanja bavilo ovim problemima, situacija se značajno promenila sa novonastalim virusom.

Neispunjene potrebe za medicinskom negom tokom pandemije nastale su uglavnom zbog nedostatka opreme i usluga. Pored toga što su troškovi jedan od glavnih razloga za nezadovoljstvo građana, ovome nije pridata ista važnost u julu 2020. godine.

Takođe, Evropljani sa decom u svom domaćinstvu više su prijavljivali upotrebu zdravstvenih usluga preko interneta ili pak telefonom, nego oni bez dece.

Samohrani roditelji koristili su zdravstvene usluge u julu 2020. godine u manjoj količini od porodica u kojima su prisutna oba roditelja.

Procenat samohranih roditelja koji su prijavili zaostatak u otplati zakupine ili hipoteke i računa za komunalne usluge je bio približan dvostrukom proseku ukupne populacije.

Podrška u obrazovanju uspostavljena tokom pandemije za olakšavanje „internet“ školovanja bila je široko rasprostranjena u osnovnim i srednjim nivoima obrazovanja, ali nije smatrana zadovoljavajućom po kriterijumima većine Evropljana.

Pretežan broj ispitanika čija su deca učestovala u onlajn školovanju nisu bili zadovoljni kvalitetom istog, nisu ga smatrali pozitivnom novinom i nemaju želju da ponove to iskustvo u budućnosti.

Ovo je u suprotnosti sa radom od kuće za vreme pandemije, koje je smatrano za zadovoljavajuće iskustvo po mišljenju većine Evropljana.

Izričiti cilj predložene „Dečije garancije“ je da usluge za decu bude pristupačnije.

Studija koja se bavila izvodljivošću „Dečije garancije“ upućuje više na prepreke u pristupu nego na troškove. Plan navodi da će „Dečije garancije preporučiti državama članicama da obezbede pristupačnost, dostupnost i mogućnost za uključenje kvalitetne usluge za decu u nevolji“, napominjući da je omogućavanje ovakve vrste pomoći daleko važnije od pukog troška.

Podaci u ovom kratkom dokumentu potvrđuju važnost drugih barijera od novca. Nemogućnost pristupa medicinskoj nezi bio je glavni razlog nezadovoljenih zdravstvenih potreba tokom leta 2020. godine.