Foto: Stanislav MiljkovićŠta reći o ovoj čarobnoj planini kada svi misle da sve znaju o njoj i to je uglavnom tačno, sa stalnim upozorenjima kritičara da je prenaseljen (čitaj upropašćen). Njima za utehu informacija da je u toku gradnja višespratnica na dvadesetak lokacija, one manje nismo brojali.
Ali nije to tema. Posetiocima Zlatibora, Turistička organizacija ovog mesta sugeriše da obavezno posete Gostiljski vodopad(e), Stopića pećinu, spomenik, a za manastir Uvac vam kažu da ne idete tamo ako nemate džip Hamer, Tojotu lend kruzer ili rusku Ladu – toliko je loš put.
Ostaju dakle ova tri zaista atraktivna mesta, ali je bitan redosled, pa prvih dana otidite bar dva puta, pešice naravno, do spomenika i nazad radi sticanja elementarne kondicije za predstojeće kako će se ispostaviti pešačke podvige.
Kada se lepo odmorite, sutradan se odvezite do Stopića pećine, iznad koje vas prijatno iznenadi veliki parking sa pristupačnom cenom za čuvanje vašeg automobila i onda počinje avantura silaženja niz konačan broj stepenika, koji uopšte tako ne izgleda, ali uz potrebnu opreznost ipak stižete do ulaza u pećinu, kupite ulaznicu i krenete prema ogromnom ulazu visine dvadesetak metara i tako kroz čitavu pećinu ćete se osećati kao patuljak.
Izvanredna, monumentalna tvorevina sa ukrasima, kaskadama, rekom koje dolazi iz još neispitanog dela, čudnim prelivenim kadama, koje krote reku u vreme velikih kiša ili otapanja snegova.
Domaćin Dušan Obradović iz Sirogojna reći će vam sve o pećini impresivno koliko i ono šte ćete sami videti. Na izlazu duboko udahnite i krenite uz onaj konačan broj stepenika, poneseni utiscima o pećini, trebalo bi da vam bude lakše.
I na kraju dolazi onaj glavni kondicioni ispit Gostiljski vodopad, ustvari jedan veliki i 12 manjih na prilično strmoj strani ovog lepog mesta. I tu vas čekaju parking i blagajna i par stotina metara do spuštanja prema glavnom vodopadu.
Silazak je prividno lak i niko ne primećuje da su basamaci visoki bar dvadeset centimetara. Divite se ovom čudu prirode i zaista lepom prizoru, ali da biste videli svih dvanaest manjih, treba sići još – i većina krene sada već ozbiljnom strminom, ali pogled na dole, mnoge zaustavlja na pola puta.
Povratak je izuzetno naporan, pa stepenice do i od Stopića pećine izgledaju kao lagana šetnja, a ove u Gostilju zbog velike strmine i stepenika neuobičajeno velike visine, iziskuju veliki napor. Ipak kondiciona priprema po zadatom redosledu malo je olakšala ovaj dramatičan susret sa lepotom i surovošću prirode na naizgled pitomom Zlatiboru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
