Zlatonosni bager kralja Aleksandra

O postojanju zlata u okolini Kučeva još u davnim vremenima, svedoči i Kraku Lu Jordan, arheološko nalazište iz trećeg veka nove ere. Intenzivna eksploatacija zlata iz rečnih nanosa počela je dolaskom Rimljana u ove krajeve, posebno u periodu vladavine cara Hadrijana u drugom veku nove ere, da bi je u srednjem veku nastavili srpski kraljevi.

Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem 19. veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćen je specijalni bager za vađenje zlatonosnog peska. Veliki bager postavljen je početkom tridesetih godina prošlog veka u selu Neresnica, u blizini Kučeva i to je bio drugi bager po veličini u svetu, odmah iza onog koji je za britansku krunu eksploatisao zlato u Indiji.

Bager u Neresnici kupilo je akcionarsko preduzeće “Neresnica-Glogovica“, u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik. Proradio je 12. oktobra 1934. godine, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Prema podacima iz arhiva, ovaj bager je iz Peka vadio između 25 i 32 kilograma čistog zlata mesečno. Eksploatacija zlata na ovaj način, trajala je sve do sredine 1955. godine i za to vreme izvađeno je više od sedam tona plemenitog metala. Kralj je bio vlasnik 60 odsto preduzeća „Neresnica-Glogovica“, zajedno sa još nekoliko suvlasnika. Bager je u Engleskoj kupio izvesni beogradski advokat Dunjić, koji je bio direktor ovog preduzeća i drugi akcionar po veličini.

Mnogi ne znaju da je prilikom izgradnje magistralnog puta Kučevo – Požarevac kao podloga korišćen šljunak iz Neresnice, koga je iz Peka iskopao bager kralja Aleksandra. Ovaj šljunak korišćen je i danas za gradnju nasipa na reci Pek u zaseoku Paskarone u naselju Neresnica. Inače, mesto Blagojev kamen, u okolini Kučeva, sve do pre pola veka, važilo za jedan od najbogatijih rudnika „samorodnog“ zlata u Evropi.