Neki tvrde da jedemo tunjevinu iz radioaktivnih područja: Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede otkriva pravu istinu

Udruženje potrošača Efektiva na svom Tviter profilu dalo je primer tunjevine na kojoj je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja koja su obeležena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije.

„U prodavnicama se mogu naći proizvodi od ribe koja je ulovljena u ribolovnim područjima koja su obeležena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije. Jedan od takvih je i ovaj sa slike, na kom je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja Tihog okeana koja su obeležena crvenim slovima, kao posledica havarije u nuklearnoj elektrani Fukušima. Istina, to se desilo pre 12 godina, ali aktivnosti oko ispuštanja radiokativne vode u more, traju i danas“, stoji u objavi pored fotografije konzerve.

Šta mi zapravo jedemo?

U prodavnicama se mogu naći proizvodi od ribe koja je ulovljena u ribolovnim područjima koja su obeležena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije.

Jedan od takvih je i ovaj sa slike, na kom je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih 👇👇 pic.twitter.com/BRN06cB9u7

— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) September 14, 2023

Rafovi marketa puni su ribljih proizvoda iz različitih krajeva sveta, a kada je reč o „divljoj“ ribi, potrebno je na ambalaži navesti ribolovno područje gde je ulovljena (za uzgojene ribe zemlja u kojoj se uzgaja). Ribolovno područje je označeno prema međunarodnoj klasifikaciji (FAO + odgovarajući broj). Ovo je veoma važno, jer vam daje informaciju da li je riba uhvaćena u zoni zračenja. Oznake FAO 61, 67, 71, 77, 81 i 87 ukazuju na radioaktivna područja Tihog okeana.

U ovom slučaju problematične su upravo oznake FAO 61, 71, 77 i 81 – ali ima i drugih koje ukazuju na rizična ribolovna područja.

Pogledajte još neke oznake:

FAO 21 – severozapadni Atlantik

FAO 27 – severoistočni Atlantik

FAO 27. III d = Baltičko more

FAO 31 = Centralno-zapadni Atlantik

FAO 34 = Centralno-istočni Atlantik

FAO 37.1, 37.2 u 37.3 = Sredozemno more

FAO 37.2.1 = severni deo Jadranskog mora (ribolovno područje slovenačkih ribara)

FAO 37.4 = Crno more

FAO 41 – Jugozapadni Atlantik

FAO 51 i 57 – Indijski okean

FAO 61, 67, 71, 77, 81 i 87 – Tihi okean

FAO 48, 58, 88 – Antarktik.

Ispostavilo se, međutim, da su informacije koje je podelilo Udruženje potrošača Efektiva netačne. Prema pisanju sajta Raskrikavanje, „FAO područja o kojima govori udruženje potrošača zapravo su ribolovni regioni, prema klasifikaciji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization)“.

„Kao najproblematičnije u javnosti se navodi upravo FAO 61 područje – u pitanju je region severozapadnog Pacifika koji obuhvata praktično celu obalu Azije, i, specifično, Japana. Ovde se 2011. godine dogodio veliki nuklearni akcident, kada je došlo do havarije u elektrani Fukušima i kada su opasne radioaktivne čestice ispuštene u okolinu. Između ostalog i u okean – što kroz otpadnu vodu iz elektrane, što preko radioaktivnog oblaka kojeg je vetar, duvajući ka istoku, odneo iznad površine vode“, navodi se na sajtu Raskrikavanje.

„Još tada su izmereni nešto povišeni nivoi radioaktivnih elemenata u živom svetu okeana. SAD su, recimo, 2012. ispitivale radioaktivnost dve vrste tune koje migriraju kroz Pacifik od istočnih obala Azije do zapadne obale SAD. Ipak, utvrdili su da nivoi radioaktivnosti u tim ribama nisu opasni po javno zdravlje. Isto su tada naveli iz Svetske zdravstvene organizacije i FAO, kao i međunarodne Agencije za atomsku energiju. Od opasnih čestica u podvodnom svetu detektovali su radioaktivne izotope joda (I-131) i cezijuma (Cs-134 i Cs-137). Za razliku od izotopa joda koji se „raspada“ u roku od nekoliko dana, radioaktivni cezijum može da opstane decenijama, tako da ga morske struje i ribe koje migriraju mogu odneti do obala SAD i drugih delova sveta. Dobra vest je, kako se zaključuje iz jednog od izveštaja, da je količina vode ogromna pa se i koncentracija opasnih čestica drastično smanjuje sa udaljavanjem od japanske obale: nivoi radioaktivnosti u vodi koji premašuju dozvoljene granice tada su izmereni samo u blizini elektrane Fukušima. Ipak, od tada zemlje sveta pojačano testiraju na radioaktivnost sve što dolazi iz ovog regiona“, piše dalje u objašnjenju na sajtu Raskrikavanje.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede potvrdila je da se morski plodovi mogu konzumirati bez bojazni.

„U skladu sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja na radioaktivnost, ispitivane riblje konzerve bile su bezbedne za ishranu ljudi“, navode iz Uprave.

Iz Uprave takođe napominju da je testiranje obavezno za ribu ulovljenu u potencijalno rizičnim regionima FAO 61, 67, 71 i 77 (videti na mapi: severni i centralni deo Pacifika – od istočnih obala Azije do zapadnih obala SAD i Srednje Amerike, prim. nov). Ona se ispituje na prisustvo radioaktivnog Cs-137. Osim toga, pošiljke ribljih konzervi se mogu testirati i na još jedan izotop cezijuma (Cs-143), radioaktivni izotop kalijuma (K-40), stroncijuma (Sr-90) i uranijuma (U-238).

„U slučaju da bude uvoza ribljih konzervi iz Japana, biće pojačan nadzor na graničnim prelazima od strane granične veterinarske inspekcije“, navode iz Uprave i ponavljaju da se riba uvezena iz tzv. rizičnih područja Pacifika svakako obavezno kontroliše na prisustvo radioaktivnih elemenata.

Sajt Raskrivanje naglašava da ono što javnost naročito zabrinjava jeste nedavna vest iz Japana da je ova država počela da izbacuje prečišćenu radioaktivnu otpadnu vodu iz elektrane Fukušima u Pacifik, koja je korišćena za hlađenje šipki u nuklearnom reaktoru. Kako piše Njujork Tajms, Japan planira da u okean izbaci više od milion tona vode u narednih 30 godina. Tamošnje vlasti tvrde da se voda svaki dan testira i da nema povišene radioaktivnosti, ali im neki ne veruju – Kina je objavila da prestaje sa uvozom morskih plodova iz Japana.

Prema pisanju sajta Raskrikavanje, navodi o „radioaktivnoj ribi iz Fukušime“ nisu novi. Blic je u aprilu 2022. pisao da se u Srbiji konzumira riba iz područja FAO 61 blizu Fukušime, a iz Uprave za veterinu su im tada rekli isto – da nisu zabeleženi nivoi radioaktivnosti koji bi bili opasni za zdravlje.