Zombi gen, zaštitnik slonova

Tome može doprineti i činjenica da sve te slonove ćelije nastaju od jednog-jedinog oplođenog jajeta i svaki put kada se jedna ćelija podeli, postoji šansa da će mutirati – što zaista može da dovede do raka.

Međutim, suprotno ovom, zdravorazumskom shvatanju, slonovi – iako ogromni – ništa više nisu skloni raku od manjih životinja. Tako jedno istraživanje objavljeno 2015. godine pokazuje da slonovi ređe obolevaju od raka nego ljudi.
Početkom avgusta, dobili smo i delimični odgovor na ovo pitanje. Naime, tim istraživača sa Univerziteta u Čikagu objavio je rad u kome je pokazano da slonove štiti jedinstveni gen koji agresivno ubija ćelije sa oštećenom DNK. Ovaj gen dobio je i nadimak, „zombi“ gen, jer je, negde tokom evolucije, ostao sakriven ili „uspavan“, kako to čikaški istraživači kažu, pa se onda nekako ponovo aktivirao i pokazao naročito korisnim.

Koautor ove studije objavljene u prestižnom časopisu Cell Reports, evolucioni biolog dr Vinsent Linč, tvrdi da bolje razumevanje načina na koji se slonovi bore sa rakom može da pomogne u osmišljavanju novih lekova za ljude.
„To bi moglo da nam kaže nešto fundamentalno o raku kao procesu. A ako budemo imali sreće, može nam reći i nešto o tome kako da tretiramo [rak] kada napada ljude“, kaže dr Linč.

Naravno, tim dr Linča nije prvi koji se bavio proučavanjem raka kod životinja, odnosno slonova. Štaviše, naučnici se bave ovom temom – rakom kod ogromnih životinja – još od sedamdesetih godina prošlog veka. Prva istraživanja su se najčešće fokusirala na antikancerogeni gen pod nazivom p53, koji proizvodi protein koji može da „namiriše“ kada se DNK ošteti. On tada aktivira niz drugih gena usled čega ćelija na takvu situaciju odgovara ili tako što će izlečiti ili popraviti svoju oštećenu DNK, ili tako što će da izvrši samoubistvo kako bi sprečila svoje potomke da razviju još više mutacija.

I dr Linč i istraživači sa Univerziteta u Juti su, nezavisno jedni od drugih, 2015. godine otkrili da su slonovi razvili neobične p53 gene. I dok ljudi imaju samo jednu kopiju tog gena, slonovi ih imaju čak 20! Oba tima potom su ustanovila da tih 20 kopija antikancerogenog gena agresivno odgovara na oštećenje DNK, i to tako što ubijaju oštećene ćelije. Dr Linč je nastavio dalje da traga za genima koji se bore protiv raka i njegov tim je otkrio još jedan pod nazivom LIF6 – koji jedino poseduju slonovi! A evo i kako taj gen funkcioniše: kada dođe do oštećenja DNK, p53 proteini aktiviraju gen LIF6. Ćelija potom proizvede proteine ovog gena, a oni je potpuno opustoše. Dr Linč objašnjava da oni to čine tako što dođu do mitohondrija, naprave rupe, čime dozvole molekulima da se izliju. Oni su otrovni, te izlivanjem molekula u ćeliju, ćelija umre.

Drugi naučnici pozdravljaju napor i pronalazak tima dr Linča, ali kažu da je neophodno još ekspermenata kako bi se potvrdilo da gen LIF6 radi baš onako kako istraživači iz Čikaga tvrde.

„Ja mislim da je ovo fantastično za početak“, kaže dr Džošua Šifman, pedijatrijski onkolog na Univerzitetu u Juti koji je proučavao rak kod slonova.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs