Foto: M.P./ DanasZrenjaninac Milenko Topalov, konstruktor alata za proizvodnju novca i numizmatičar, uz to i redovni čitalac Danasa, iskovao je najmanju na svetu repliku zlatnika sa likom Alberta Ajnštajna i postavio Ginisov rekord.
Njegov novčić velik je čitavih 2,73 milimetara i potrebna je posebna lupa da bi se video.
Sertifikat o tome upravo mu je stigao na kućnu adresu, a uramljeno priznanje nalazi se na zidu njegove dnevne sobe dok novčić, koji nam pokazuje, jedva da može okom da se vidi.
Maleni zlatnik spakovan je propisno u okvir, a sve zajedno u kesicu. Dok dodaje posebnu lupu koja omogućava da se maleni predmet bolje vidi, objašnjava da je na ideju da napravi najmanji novčič došao pre dve godine, kada je video da je Švajcarska banka izdala organičenu seriju mini novčića.
Za razliku od švajcarske kovnice novca koja raspolaže ozbiljnim resursima, Milenko je samo svojim znanjem i dovitljivošću uspeo da stane na crtu i pobedi.
„Kovanje novca spada u najstarije i eksluzivne zanate, staro je dve hiljade godina i tim poslom uvek se bavila odabrana grupa ljudi. Nekada su kovci novca radili za vladare, danas rade za državu odnosno državnu kovnicu novca, To su retki zanati, radi ih mali broj ljudi i znanje se vrlo selektivno prenosi. Ne postoji škola u kojoj ćete naučiti taj zanat. Ne može svako time da se bavi“, priča Milenko Topalov.
Topalov već dvadeset godina proizvodi zlatnike i srebrnjake za zlatarske radnje a kada je video kako se ljudi takmiče u pravljenju malih kovanica, odlučio je da se uključi.
„Prošle godine sam napravio prvi komad replike, novčić manji od ovog rekordera, koji je bio od 2,5 milimetra. Aplicirao sam kod Ginisa i oni su me prvi put odbili, jer novčić nije imao apoensku vrednost, nije ga država izdala. Predložili su da konkurišem u kategoriji „najmanja replika novca“. Ja sam onda reprodukovao najmanji konvertibilni novčić koji je izdala Švajcarska i pokazao sam da može da se napravi i manji od onog što je njihova banka izdala“, priča naš sagovornik.
Milenkov pobednički novčić veličine je 2,73 milimetara dok je švajcarski novčić velik 2,96 milimetara. To je, ujedno, najmanji zlatnik na svetu.
Na pitanje da li neko kod nas poštuje tu vrstu tehničkog znanja i veštine, Topalov kaže da mu se čini da to kod nas nije na ceni.
„Kada sam stavio novčić na Fejsbuk, video sam da krofna sa pekmezom dobije daleko više lajkova“, kaže, kroz smeh, Milenko.
Zašto je to tako, misli da je razlog u tome što ne forsiramo tu vrstu znanja, niti smo skoro kao država i pojedinci podigli lestvicu Zapadu u oblasti tehnike.
A sem veštine da iskuje tako mali novčić, Milenko je morao da se namuči i da sertifikuje svoj proizvod, snimi proces proizvodnje i sve detaljno dokumentuje, kako bi njegovo konkurisanje za Ginisovu knjigu rekorda bilo verodostojno.
„Prema propozicijama, morao sam da snimim alat, proizvodnju, novčić, a potom da snimim merenje prečnika novčića. Obratio sam se Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, potom fakultetu u Kragujevcu ali nije vredelo, pa sam sertifikaciju obavio u preduzeću Unimet u Kaću. Oni to nisu hteli ni da naplate, kada su čuli da je za Ginisovo takmičenje. Navijali su za mene da pobedim. Imao sam i dva svedoka, koji su morali svemu da prisustvuju i napišu izveštaje“, precizira Topalov.
Dok nam pokazuje podatke o Ginisovoj listi odabranih mini novčića, Milenko kaže da se interesovanjem prema tehnici „zarazio“ u Minhenu.
„Otac je radio neko vreme u Nemačkoj i jednom prilikom, dok smo živeli tamo, odveo nas je u Tehnički muzej u Minhenu. Ja to nikada nisam zaboravio, tada sam se zatehničio. Odatle moje interesovanje za sve čime se bavim. Pre dve godine otišao sam u Nemačku sa ocem i desetogodišnjim sinom, i zajedno smo sve ponovo obišli, pa i Tehnički muzej. Nadam se da će moj sin poći istim stopama“, kaže Milenko i poručuje mladima da se ne obeshrabruju već da neguju svoju kreativnost, kako bi stigli tamo gde žele.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
