Ove godine je bila peta godišnjica Dana prokupca, koji se obeležava 14. oktobra, a čiji su idejni tvorci Igor Luković (urednik časopisa i portala Vino i fino) i Tomislav Ivanović (osnivač portala vinopedia.rs). Pre pet godina se moglo probati četrnaest vina od prokupca.
Danas ih ima otprilike pedeset. Pod sloganom „Okusite razliku, okusite prokupac“ ova dva ‘zaljubljenika u vino’ predvode promociju i unapređenje jedne od najboljih srpskih autohtonih sorti.
Što je još važnije od kvantiteta, u tih kratkih pet godina, i kvalitet i konzistentnost prokupca su se primetno poboljšali.
To je trajna potraga za elegancijom; elegancija osigurana uravnoteženjem starosti i veličine hrasta od kojeg su bačve pravljene i dužine vremena provedene u njegovom prisustvu.
Vinari koriste bačve koje su već odslužile nekoliko berbi ili su toliko velike da je kontakt ograničen.
Sami srpski proizvođači bačvi dobro su upoznati sa najboljim međunarodnim praksama i spremni su da smanje zavisnost od stranih proizvođača.
Grade se novi pogledi i koriste se novi pristupi.
Postoje relativno mladi vinari poput Radovana Đorđevića, čiji je 100% prokupac jedan od najboljih koje sam probao.
U međuvremenu, Bonsai, Vinarije Yotta inspirisan je Amaroneom; sa dodatkom sušenog grožđa koje daje koncentrisanu i specifičnu aromu grožđice. Velike nade polažu se i u Budimirova vina odležala u amfori.
Vina Dragoslava Gage Ivanovića odavno su mi lično omiljena; a videti sina Ivana pored njega garancija je da je budućnost u sigurnim rukama.
Njegov kupaž prokupca, pretežno iz 2017. (zajedno sa 9% cabernet sauvignona i 8% merlota) jedan je od vodećih primera ovog žanra; i prepun ukusa zrelih crnih trešanja, aroma šljive, bibera i svilenkastih tanina.
Njegov 100% prokupac iz 2017, odležao u bačvama od 500 litara, poseduje ogroman potencijal kad jednom bude pušten na tržište.
Gaga zbija šale o izazovima rada s onima od kojih kupuje grožđe; kako je osiguravanje kvaliteta pozorišna stvar, koja uključuje ponavljanje istih replika dok isporuka konačno ne ispuni očekivanja.
Nekada se u Župi premalo vodilo računa o prinosima i krajnjem proizvodu.
I dalje postoje izazovi kako osigurati da grožđe u potpunosti dozri tako da tanini ne budu previše gorki; i konzistentost koja se mora postići uprkos tome što su vinogradi neretko raštrkani po različitim lokacijama a vrlo često nisu ni u vlasništvu vinara.
Daljnji podsticaj potreban je za celu Župu.
U glasu vinara se ponekad oseća kolebanje, nesigurnost u koraku. Mnoštvo vinskih profesionalaca i entuzijasta iz Beograda dočekuje se sa potrebom za još jednom potvrdom da su na pravom putu.
Vinari pazljivo prate svaki gutljaj, svako mirisanje i ispljuvavanje, čekajući trenutak afirmacije za još jednu godinu.
Danas postoji jasniji putokaz za prokupac nego što je to bilo u prošlosti; vrlo jasno shvatanje šta je ovo grožđe i šta može postati.
Neki ga upoređuju sa ukrštanjem pinota noira i cabernet franca; drugi sa blaufränkisch ili kadarkom.
Govori se da je potreban „šampion“; neko ko može promovisati ovaj region i izvan njegovih granica , pa čak i granica Srbije. Jasno je da ovde ima nekoliko pretendenata, ali još niko nije preuzeo krunu…
Prevod sa engleskog Jasmina Cvetić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.