Bosilegrad / Foto: Dušan Pešić/DanasKada bi vam neko rekao da u Srbiji postoji mesto u koje možete da odete, ali da je neizvesno da li ćete se otuda i vratiti istog dana, verovatno biste pomislili da se šegači sa vama.
Ono što je posebno zanimljivo je da nakon 11.30 časova ne postoji autobuska linija kojom ćete se u Vranje vratiti iz Bosilegrada, što je Danasu potvrđeno i u vranjskoj autobuskoj stanici.
„Ne postoji drugi prevoz osim tog, lokalnog“, poručili su nam.
A taj, lokalni prevoznik iz Vranja radnim danima kreće dva puta za Bosilegrad, u osam i 14 časova, dok je povratak zakazan za 5.30 i 11.30.
Postoji i „vikend“ linija, premda se i nedeljom, ali samo tog dana, možete vratiti u Vranje popodne, i taj autobus polazi u 16 časova.
U pitanju je onaj isti, lokalni, jer drugog, jednostavno, nema.
Vranje i Bosilegrad deli, ako je verovati guglu, 95,6 kilometara, ili, kako je procenjeno, sat i 48 minuta vožnje kolima.
Put, međutim, na bazi ličnog iskustva, traje mnogo duže od predviđenog.
Iz Vranja se kreće u osam sati, da bi se na konačno odredište stiglo tek u 11.15.
I to kombijem, doduše, samo do Surdulice, posle se menja prevoz što je jako bitno jer, po zakonima fizike, manjem prevoznom sredstvu trebalo bi i manje vremena da savlada težak put i krivine koje se do Bosilegrada ne mogu prebrojati.
Foto: Dušan Pešić/DanasUzimajući u obzir i težak put i brojne krivine, procena je bila da ćemo u Bosilegrad stići najkasnije do 10, odnosno da nam je dva sata sasvim dovoljno da prevalimo taj put.
Česta su bila zastajkivanja, a najveća pauza dogodila se oko devet sati, kada smo u Surdulici promenili vozilo, i iz kombija prešli u autobus.
Razlog „transfera“ ostao je nepoznat.
Poznato je samo da smo put ka Bosilegradu nastavili posle 20 minuta do, maksimalno, pola sata.
Uz „stotinu čuda“ nađosmo se tamo, gde nas je dočekao predsednik KIC-a Ivan Nikolov sa saradnicima i, nakon kafe i neobaveznog razgovora, ispratio za Laloš.
Našao je Nikolov nama i „vozača“, čoveka iz ovog mesta koji poznaje lokalne prilike i tačno zna gde da parkira svoj automobil. Ostavio nas je na samom ulazu u mahalu i kasnije, nakon našeg obilaska ovog geta, vratio u Bosilegrad.
Materijal za reportažu imamo, ali se sada nameće pitanje povratka za Vranje.
Premda smo u Bosilegrad stigli 15 minuta pre poslednje linije za povratak, jasno je bilo da moramo da razmišljamo i o drugim opcijama.
Nismo, zapravo, imali izbora, nije bilo drugih opcija, sem da se instaliramo pokraj puta, podignemo palac i čekamo da neka empatična duša stane i poveze nas.
Po instrukcijama naših domaćina iz BIC-a biramo mesto tik uz put.
Pored nas ogromna žuta tabla sa natpisom „Sofija“ i „Ribarci“.
Dobar strateški položaj, pomislismo, bićemo uočljivi.
Nije nam, međutim, ova tabla pomogla.
Čekali smo od 13.45, bezuspešno.
Pokraj nas prolazili su automobili, kamioni, policijska vozila, ali proticalo je i vreme.
Uglavnom promiču automobili vranjskih registarskih oznaka, skoro uvek puni ljudi.
Čekamo i dalje, već je 14.30 časova, vozači odmahuju rokom i sležu ramenima, kao da nam se pravdaju i izvinjavaju jer, eto, nemaju gde da nas smeste.
Skoro je 15 sati, prilazi nam žuti kombi, opet vranjske registracije.
„Za Ljubatu idem, ne idem za Vranje. Naići će ti već neko, hoće ljudi da stanu“, obraća nam se čovek kroz otvoren prozor kola, uz izvinjenje, ali mu je noga ostala na gasu.
Odmah potom putem projuriše zaprežna kola, sa kavezom za stoku, a taman dok smo razmislili da li da pitamo vozača da uskočimo u „vagon“, ona se izgubiše iz vidokruga.
Naposletku, oko 15.15, okruglo sat i po od početka stopiranja, čovek je pristao da nas poveze do Vladičinog Hana, ali uz molbu da pre toga nešto pojedemo, jer je upravo završio posao za taj radni dan.
Odlazimo do Hana, stižemo oko 17.50, i kažu nam da je prvi sledeći autobus do Vranja u 18.40.
Čekamo, ali bar sa svešću da ćemo se sigurno toga dana, preciznije večeri, posle 11 i po sati od trenutka jutarnjeg polaska ka Bosilegradu, vratiti sa svog novinarskog zadatka.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
