Marojević i Kecmanović: Najveći problem sa Ninovom nagradom je žiri

Marojević je FoNetu izjavio da bi žiri trebalo da čine petoro književnih kritičara koji prate savremeni srpski roman, što sa ovim žirijem nije slučaj, jer u njemu vlada proizvoljnost. On je upitao zašto ljudi koji se ne bave savremenim srpskim romanom, odlučuju o savremenom srpskom romanu.

„Šta jedan pesnik koji žirira Branka Miljkovića zna o savremenom srpskom romanu, šta o tome zna urednik jednog dobrog časopisa, ali koji se bavi uglavnom stranim piscima, šta zna jedan filozof koji kaže da je ova knjiga odlična? Za to je potrebno potkrepljenje, a on ne zna osnove pisanja o knjigama“, rekao je Marojević i to ocenio kao amaterizam.

Kecmanović je u FoNetovom serijalu Bez rukavica istakao da u žiriju moraju da budu ljudi koji se duže vreme bave kritikom i imaju ugleda u tome, a da iza suda književnog kritičara mora da stoji određena škola.

„To je kao da kažete on ima talenat za lekara, pa može da vas leči. Govorim o Teofilu Pančiću, kažu on se dugo bavi kritikom. Znate koliko nadrilekara ima u Beogradu, dajte ih stavite u neku komisiju da odlučuju o nečemu“, rekao je Kecmanović.

On smatra da u žiriju za nagradu nedeljnika NIN ne bi trebalo da bude ni filozof, ako će to biti ozbiljna nagrada.

„Imate čoveka sa nikakvom školom za književnost, drugog čoveka sa nikakvom školom za književnost, koji se bavi filozofijom. Ne ispunjavaju osnovne uslove. Ne znam šta je Marijan Čakarević završio, ali njegov kritičarski rad je tanak“, ocenio je Kecmanović.

Ni Kecmanoviću, ni Marojeviću, nije se dopala izjava urednika kulturne rubrike u NIN-u, koji je rekao da on odlučuje o žiriju, pa ga Kecmanović naziva „klincem“, dok ga Marojević naziva „činovnikom“.

Marojević je još negodovao zbog njegove izjave u kojoj se pita da li neko očekuje da NIN-ova nagrada „normira“ kulturu i uzvraća da se od NIN-ove nagrade upravo to i očekuje.

Kao još jedan od problema, dvojica potpisnika izdvojila su to što se, prema njihovom mišljenju, nagrada dodeljuje samo za određenu tematiku, onu koja se odnosi na jugoslovenstvo i antifašizam.

Marojević je ocenio da je izbor knjiga, kao i sastav žirija, bio „ideološki monolitan“.

„Sve se tiče eks ju prostora i uopšte jugoslovenske ideje i revitalizovanja te priče“, precizirao je Marojević.

U sredini koja ima 200 romana godišnje, različitih tema, različitih poetika, tako svesti na ideologizovane knjige, prema njegovom uverenju, znači da politički razlozi imaju prevagu u odnosu na književne.

Kecmanović dodaje da je primetna potpuna ideološka ostrašćenost u žiriju, koja isključuje bilo kakvu književnu raspravu.

„Oni kažu da ih zanima jugoslovenstvo i antifašizam. Ko se time ne bavi, on nije podoban da se razmatra. Onda neka kažu da je to nagrada za roman koji se bavi jugoslovenstvom i antifašizmom. Pošto to neće da kažu, onda mi nećemo da im dajemo legitimitet“, poručio je Kecmanović.

On je naglasio da je „završio sa NIN-ovom nagradom“, dok je Marojević istakao da je i ranije želeo da se povuče, ali da je video da individualni čin ne pomaže, već da samo kolektivni gest može nešto da napravi.

Marojević je objasnio i da ranije knjige nije povlačio jer je bio urednik u Laguni, i da je bio lojalan kao urednik, kako je sada lojalan kao autor.

On je podsetio da je ovogodišnji dobitnik Saša Ilić jednom ranije povukao svoju knjigu iz konkurencije za NIN-ovu nagradu, da to nije obrazložio, da je bio protivnik NIN-ove nagrade i tražio od nekih dobitnika da je vrate, pa je sada red da „vidimo njega“.

Marojević je, ipak, ocenio da je knjiga „Pas i kontrabas“ Saše Ilića jedna od boljih među dobitnicima u ovom veku.

Kecmanović je ocenio da je zanimljivo da predstavnici žirija spočitavaju prošlogodišnjem dobitniku NIN-ove nagrade Vladimiru Tabaševiću što se pridružio bojkotu, ali im ne smeta što je ovogodišnji dobitnik davno proglasio bojkot i nikada ga nije povukao.

„Oni su mu pod bojkotom dali nagradu i pod bojkotom će da je primi“, predočio je Kecmanović.

Upitan o stavovima da su među potpisnicima bojkota nagrade oni je nisu dobili i da je zato i bojkotuju, Kecmanović je odgovorio da među 18 potpisnika, njih 14 ove godine nije konkurisalo za NIN-ovu nagradu.

On tvrdi da „žiri insistira na tome da bi na taj način objasnili motivaciju, jer im ne odgovara da je objasne na drugi način“.

„Interesantno je da se odgovor bazira na toj priči, jer nemaju odgovor na pitanje o svojoj nekompetentnosti i ideološkoj zatucanosti“, rekao je Kecmanović i dodao da im smeta i što je potpisnik i Tabašević, koji je dobio nagradu.

Marojević, koji je bio u širem izboru za ovogodišnju NIN-ovu nagradu, kao „pijačarki argument“ tumači navode da oni koji gube imaju pravo da se ljute.

Kako je poručio, njemu nagrada ne treba, jer je on svoju publiku davno stekao i da nije ranjenik koji ne može drugačije da stekne publiku.

Prilikom dodele NIN-ove nagrade 20. januara, predsednik žirija Teofil Pančić rekao je da su ovakve i slične kritike već deo tradicije, ali i da se žiri rukovodio isključivo kvalitetom prijavljenih romana.

„Nagrada ide samo jednom i ljute se mnogi koji nisu taj jedan ili ta jedna te godine. Za to imaju razna pokrića“, ocenio je Pančić.

Prema njegovom objašnjenju, „nekad su ona ideološka, nekad su pitanje kompetentnosti ili nekompetentnosti žirija ili čak korumpiranost žirija“.

„Dakle, uvek postoji razlog kojim će čovek koji nije dobio neku nagradu proglasiti sebi i svetu oko sebe ‘zašto je nije dobio kad svi znaju da je trebalo da je dobije'“, rekao je Pančić.

On je istakao da je žiri ostao u granicama elementarnog intelektualnog poštenja i da su reakcije koje je izazvao i koje će tek izazavati – posledica te činjenice.