Majke diskriminisane i na poslu i pred zakonom

Poslodavci i dalje pokušavaju da zanemare prava majki, dok država novim zakonskim odredbama dovodi do potpuno novih oblika diskriminacije i tako nanosi dodatnu štetu trudnicama i deci.

Slučaj porodilje Snežane Pešović koja je dobila otkaz nakon što je bila prinuđena da plaća poslodavcu kako bi ostvarila svoja zakonom zagarantovana radna prava, pokazuje da trenutni zakonski okvir i dalje ostavlja brojne mogućnosti za zloupotrebe od strane poslodavaca.

Iako država deklarativno vodi borbu za povećanje nataliteta i poboljašanje položaja trudnica, porodilja i majki sa decom na tržištu rada, situacija je u praksi daleko od zadovoljavajuće. Štaviše, i sami nadležni organi različito tumače zakone i ne pružaju adekvatnu zaštitu od diskriminacije, što dodatno otežava već težan položaj trudnica.

Nekoliko meseci unazad mediji su izveštavali o problemu Snežane Pešović iz Beograda, porodilje koja je sama plaćala doprinose kako bi je poslodavac prijavio. Nakon objavljivanja ove priče problem je postao još veći jer je Snežana Pešović u međuvremenu dobila otkaz.

Dok je ona kao porodilja plaćala poslodavcu 30.000 dinara mesečno da bi bila prijavljena i imala važeću zdravstvenu knjižicu, on je njoj isplaćivao 26.000 dinara, da bi je na kraju odjavio odnosno dao joj otkaz retroaktivno – poništavajući čitavo njeno porodiljsko odsustvo. Ona je to saznala od inspekcije rada. U međuvremenu je uložila žalbu Fondu PIO kako bi dokazala da je otpuštena tokom porodiljskog odsustva što je izričito zabranjeno Zakonom o radu, dok je inspekcija rada protiv Snežaninog poslodavca podnela tri prijave – dve prekršajne i jednu krivičnu jer je otkaz dao porodilji.

Reagovala je i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pokrenuvši stratešku parnicu pred Višim sudom protiv poslodavca u Snežanino ime.

Porodiljsko odsustvo Snežani Pešović isteklo je 14. septembra i ona je sutradan, kako navodi, otišla da se javi na posao. Ipak, dodaje, iako je firma i dalje aktivna u APR-u, svi objekti njenog poslodavca su zatvoreni. Sada njena situacija postaje još apsurdnija – naknadu za porodiljsko odsustvo više ne prima, a kako nije dobila rešenje o otkazu, pravo na zdravstvenu zaštitu ne može da ostvari.

sve to, preti joj opasnost da država zahteva da vrati novac koji je primala tokom porodiljskog odsustva.

„Primala sam naknadu od 10.000 dinara mesečno i sada, posle svega što se izdešavalo, najviše bih volela da mi država traži da vratim taj novac pa da mogu da ponudim i da vratim državljanstvo jer ja više ne želim da bude državljanka ove republike. Nikakvu povratnu informaciju od nadležnih do sada nisam dobila, nemam zdravstvenu knjižicu, a nemam ni platu. Eto tako sam ja kao majka zaštićena zakonom“, navodi Snežana Pešović.

Ova majka tražiće pravdu na sudu, ali zahteva i odgovore nadležnih ministara o zaštiti njenih prava.

„Volela bih da čujem šta ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže o ovom slučaju i da li je ovo primer kako država treba da vodi politiku za povećanje nataliteta i štiti majke. Volela bih da čujem i komentar ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića koji je rekao da će zakon biti strog za sve one koji prekrše prava trudnica“, naglašava Pešović.

Na primeru jedne majke pokazali su se mnogobrojni nedostaci zakonskih rešenja, ali i propusti u poštovanju postojećih normi, kako od strane poslodavca, tako i do strane nadležnih. Da ovaj slučaj nije usamljen pokazuje i takozvana „crna lista poslodavaca“ koji su kršili prava zaposlenih trudnica i porodilja. Ovu listu vodi Ministarstvo za rad zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja na osnovu prijava koje su dobili od građanki putem nedavno promovisane kampanje „Imaš izbor. Prijavi“.

Ipak, mnogo veći broj majki sistemski je oštećen Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je stupio na snagu ove godine, a koji je već izazvao dosta kritika stručne javnosti i pogođenih roditelja. Građani, pa i sami nadležni uočili su njegove brojne propuste, a diskriminacija majki koje su bile u radnom odnosu kraće od 18 meseci, diskriminacija porodilja koje su imale natprosečno velika primanja i diskriminacija roditelja dece sa posebnim potrebama samo su neki od njih. Zbog svega ovoga pokrenuto je nekoliko incijativa pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti navedenog Zakona.

Nekoliko predloga za ocenu ustavnosti pokrenula je i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ovo pitanje pokretale su i narodne poslanice pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, a majke su izlazile na ulice i protestovale. Zakon je već doživeo jednu izmenu, ali pojedine odredbe ostale su sporne. Od Vlade Srbije i nadležnih ministara majke su dobile samo obećanje da će se i dalje raditi na ovome.

Sporni Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom još čeka na izmene

Autonomni ženski centar, organizacija koja se bavi zaštitom prava žena, samim tim i trudnica i majki, učestvovala je u ranijim javnim raspravama o nacrtu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ipak, većina njihovih sugestija nije usvojena, ističe Vanja Macanović iz Autnomnog ženskog centra, a sam zakon usvojen je netransparentno i, kako kaže, „ispod žita“, pa su njegovi nedostaci uočeni kada je već stupio na snagu.

„Potpuno je jasno da nadležni nemaju sluha da bilo šta promene. Zakon koji je usvojen nema veze sa onim nacrtom koji je predstavljen na javnoj raspravi. U međuvremenu je promenjen ministar i ministarstvo je promenilo više od 50 odsto onoga što je bilo predviđeno nacrtom zakona koji je bio na javnoj raspravi. Procedura i demokratski proces su potpuno izigrani“, smatra Macanović. Ona zaključuje da je sam zakon loš jer su mnoge majke time izgubile pravo na naknadu koja je prvenstveno namenjena izdržavanju dece, pa su time deca zapravo najviše oštećena.

„Deca su oštećena i drugim odredbama ovog zakona što je isto bio predmet ustavne žalbe. Na primer, ako dete na osnovu invaliditeta ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć, a po ovom zakonu roditelj ima pravo i na naknadu za porodiljsko odustvo, onda mora da se odrekne jednog od prava. To je potpuno nedopustivo jer su jedno prava deteta, a drugo prava roditelja koja proističu iz radnog odnosa. To ne bi smelo da se međusobno isključuje“, ističe Macanović.

Ona dodaje i da na osnovu svega što je do sada učinjeno,  nije optimistična da će država zaista i izmeniti ovaj zakon tako da on koristi građanima i štiti majke od diskriminacije.

„Državna politika vezana za ovaj zakon i uopšte prava majki, nažalost, je takva da šalje lošu poruku ženama – ako ostanete kod kuće i rađate decu, država će da vam plaća, ali ako izađete na tržište rada i rađate decu, država će da vas kazni. To je potpuno suprotno od onih načela i vrednosti koje treba da budu promovisane i za koje se svako uređeno društvo zalaže. Vlada je obećala javnu raspravu i novu izmenu zakona uveravajući da se radi na tome, ali to je sve i dalje daleko od očiju javnosti i ne žele da prihvate komentare koje upućuje civilno društvo. Ceo proces je krajnje netransparentan tako da ja nemam poverenja da će se tu išta popraviti“, navodi Macanović.

Ona dodaje i da je „tužno“ što nadležni nisu utvrdili i javno saopštili broj žena koji je zapravo oštećen ovim zakonom, već su negirali i podatke koje je samo Ministarstvo rada poslalo, a interpretirao portal Bebac, i koji su kasnije objavljeni u medijima – da je 13.000 žena oštećeno.

Veliki broj porodilja bez prava na naknadu

U julu ove godine portal Bebac je, na osnovu podataka dobijenih iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, izračunao da je više od 13.000 majki do sada oštećeno ovim zakonom. Tu informaciju je ubrzo demantovala ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović objašnjavajući da su informacije koje je Vlada dostavila pogrešno interpretirane.

Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak tvrdi da su brojke jednostavno sračunate i da jedina greška može biti u tome da zapravo ima još više oštećenih.

„Naš tekst je napisan na osnovu informacija koje smo dobili iz Ministarstva. Mi smo samo uporedili ukupan broj podnetih zahteva za naknadu sa brojem majki koje su naknadu zapravo i dobile. Možda ima i više od 13.000 oštećenih jer tu nismo uzimali posebne kategorije kao što su roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Činjenica je da je svim ženama koje su imale manje od 18 meseci radnog staža pre porodiljskog bolovanja plata umanjena. Nadležni smatraju da to nije povreda prava majki i sa jedne strane to je tačno jer je sve urađeno po zakonu. Ali mi pričamo o tome da je sam zakon, takav kakav je, oštetio trudnice“, ističe Mihnjak.

Ona kaže i da roditelje, sa kojima je portal Bebac stalno u kontaktu, najviše ljuti to što država ostaje nema na ukazane propuste.

„Ono što možda najviše vređa roditelje jeste što se nadležni hvale, oni kažu ʻvidite kako smo dobro to napravili’. Nadležni insistiraju na tome da je povećan broj onih koji primaju roditeljski dodatak, ali to je odvojeno pravo od prava na naknadu koja proističe iz rada. Najtužnije je što majke tek u roditeljstvu osete koliko ih sistem ne štiti, a navodno se promoviše povećanje nataliteta. Glavno pitanje za donosioce odluka bi trebalo da bude – zašto se roditelji žale ako je zakonsko rešenje zaista dobro“, navodi Mihnjak.

Portal Bebac i roditelji koji su im se obraćali insistiraju, prema njenim rečima, da država ispuni nekoliko osnovnih postulata – da strogo vodi računa o pravima roditelja, pogotovo kada je u pitanju dostojanstven rad žena i pravo na dostojanstven početak života svakog deteta.

Konkretno, traži se da se ispoštuje načelo Međunarodne deklaracije o zaštiti materinstva – da plata ne može da bude manja od dve trećine onoga kolika je bila pre odlaska na porodiljsko odustvo. Uz to, da svaka žena mora da ima minimalan dohodak potreban za početak života deteta.

Iako obećane, izmene spornih odredbi zakona još uvek nisu izvesne. Od Vlade Srbije stiglo je obećanje da će narodni poslanici o Zakonu raspravljati u jesenjem zasedanju Skupštine. Ova tema još uvek nije na dnevnom redu, a usvojen je rebalans budžeta u kome nisu izdvojena dodatna sredstva za pomoć majkama i porodiljama.

Potrebna saradnja države, poslodavaca i roditelja

Strategija podsticanja rađanja, koju je doneo Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku početkom 2018. godine, za poseban cilj ima usklađivanje rada i roditeljstva. Da bi ove odredbe zaživele, objašnjava nam ministarka Slavica Đukić Dejanović, potrebno je promeniti prakse i stavove o odnosu rada i roditeljstva kako kod poslodavaca, tako i kod zaposlenih.

„Često sa odredbama Zakona o radu nisu upoznati ni poslodavci ni zaposleni, pa i to može biti jedan od razloga pritužbi. Treba istaći da je pronatalitetna politika uvrštena u prioritete Vlade pre samo nekoliko godina i da Kabinet koji vodim dodeljuje bespovratna sredstva gradovima i opštinama da u skladu sa svojim potrebama sprovode mere podsticanja rađanja i podrške roditeljima da usklade rad i roditeljstvo. Ove godine uveli smo, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, i priznanje ʻPrijatelj porodice’ kako bismo stimulisali poslodavce da omoguće zaposlenima da na što bolji način usklade rad i roditeljstvo. Cilj nam je da najboljih prijatelja porodice bude što više, jer briga o porodici zaposlenih stvara zadovoljne radnike, koji podižu imidž, produktivnost i profit poslodavcima. Iz tog razloga, potrebna je saradnja svih u lancu od države do poslodavaca i roditelja time što će se neusklađenosti ispravljati primerima dobre prakse, ali i predviđenim sankcijama“, ističe Đukić Dejanović.

Ministarka napominje i da su istraživanja koja je država sprovela pokazala da bi roditeljima značajno pomogla mogućnost fleksibilnog radnog vremena, što je omogućeno Zakonom o radu, te da će država ubuduće raditi na tome da ovo zaživi u praksi.

„Zakon o radu prepoznaje kako preraspodelu radnog vremena, tako i klizno radno vreme, rad od kuće, ali i rad u smenama, uz naravno dogovor sa poslodavcem da to ne rementi proces rada. Neki roditelji su se izjasnili i da bi bili spremni da rade kraće od osam sati uz proporcionalno umanjenje plate. Neusklađenost radnog vremena predškolske ustanove i firme takođe je jedan od segmenata na koji su nam zaposleni roditelji ukazali, kao i problem čuvanja dece mlađeg školskog uzrasta od prvog do četvrtog razreda, tokom školske godine, a posebno tokom raspusta“, navodi ministarka.

Upravo zbog navedenih zamerki, dodeljeno je više od jedne milijarde dinara u preko sto gradova i opština u Srbiji koje su većinom utrošene na rekonstrukciju i izgradnju novih predškolskih ustanova, osnivanje škole roditeljstva, savetovališta za mlade, ali i stambenu podršku za mlade bračne parove. Đukić Dejanović podseća i da je Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom velikom broju žena po prvi put omogućeno pravo na naknadu u periodu po rođenju deteta.

„Iznosi roditeljskog dodatka su višestruko veći, a za treće i četvrto dete isplaćuju se i u dužem periodu, tačnije deset godina. Takođe, uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak olakšani su za veliki broj korisnika i mnogi od njih pravo ostvaruju u većem iznosu. Novina koja se ne spominje, a koja je od izuzetnog značaja je direktna isplata svih prava propisanih zakonom na račun korisnika, što znači redovne prihode porodicama svakog meseca za standard deteta. Ne spominju se ni prihodi koje porodice ostvaruju na osnovu zakonom propisanih dodatnih prava koje lokalne samouprave isplaćuju u skladu sa svojim materijalnim mogućnostima, a čiji broj i iznosi nisu zanemarljivi. Budžetska izdvajanja po osnovu ovog zakona planirana za 2019. godinu veća su od 58 milijardi dinara, a trenutno preuzete obaveze su dvostruko veće i moraju se sukcesivno obezbeđivati u narednom periodu. Ipak, ukoliko je makar i jedna majka oštećena primenom ovog zakona, to je alarm da ga treba poboljšati. Nadam se da će poslanici Narodne skupštine tokom ovog jesenjeg zasedanja raspravljati na ovu temu u okviru rasprave o novom budžetu“, zaključuje ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović.

Dobar mehanizam – javno označiti diskriminatora

Jedan od načina da se zaštite građanke koje sumnjaju na diskriminaciju na radnom mestu zbog želje za roditeljstvom jeste da podnesu pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti gde se po proceduri utvrđuje da li je nešto diskriminacija. Ukoliko se utvrdi diskriminacija prekršiocu se upućuje preporuka za  ispravljanje diskriminatornog ponašanja, objašnjava nam Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Dalje, onaj na koga se preporuka odnosi ima rok od 30 dana da postupi po njoj. Ako to ne uradi upućuje mu se opomena za koju ima još 30 dana da postupi. Ukoliko ni tada to ne uradi obaveštava se javnost. To se pokazalo kao dobar mehanizam jer niko ne voli da u javnosti bude označen kao diskriminator, naglašava Janković.

Drugi način je podnošenje tužbe sudu za zaštitu od diskriminacije, ali ne mogu se voditi oba postpuka istovremeno. Među postupcima koji su se vodili pred Poverenikom najviše je onih gde žene dobiju otkaz sa radnog mesta tokom porodiljskog odsustva, a retko su odbijene kao kandidati za posao zbog toga što nameravaju da začnu porodicu jer u današnje vreme poslodavci retko postavljaju to pitanje, ukazuje Janković.

„Žene se često zapošljavaju na privremene i povremene poslove i na taj način se zaposlene drže u neizvesnosti sa nesigurnom pozicijom. S druge strane, ako ih zaposle na neodređeno vreme traže da se potpiše blanko otkaz. Upravo je to bio i slučaj sa porodiljom Snežanom Pešović koja je potpisala blanko otkaz a koji je, bez njenog zananja, aktiviran. To je slučaj u kojem vodimo stratešku parnicu. Imali smo i pritužbe u kojima je poslodavac po povratku sa bolovanja zaposlenu rasporedio na niže radno mesto“, objašnjava Poverenica.  Da se ovakvi problemi ne bi ponavljali, a diskriminacija trudnica i porodilja svela na minimum, Janković ističe da je važno konstantno razvijati svest o neophodnosti poštovanja ljudskih prava i ostvarivanja ravnopravnosti svih građana i građanki.

„Tu su važni svi akteri, a veliki značaj imaju i mediji.  Takođe, veoma je važno vršiti redovan nadzor nad doslednom primenom svih propisa, ali i efikasno sankcionisanje onih koji propise ne poštuju. Posebno je potrebno uspostavljanje različitih servisa koji bi omogućavali uskladjivanje rada i roditeljstva – odgovarajući broj vrtića za decu čije je radno vreme usklađeno sa radnim vremenom roditelja, pomoć za negu starijih članova porodice i slično“, ističe Janković.

Što se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom tiče, Poverenica objašnjava da je institucija koju vodi preduzela sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se uticalo na diskriminatorne odredbe, te da je ubuduće jako važno da se ovakvi propisi donose uz adekvatnu javnu raspravu i uvažavanje primedbi.

 „Nažalost, reakcije nadležnih institucija veome su spore. Naravno, mora se imati u vidu da je ovo vrlo kompleksan problem jer obuhvata niz pitanja koja imaju efekte na socijalnu i populacionu politiku“, navodi Poverenica. Čest problem „dobrog zakona, ali loše primene“ je, po njenoj oceni, pitanje kapaciteta inspekcijskih, ali i drugih službi.

„Ne možete očekivati efikasnu primenu propisa ukoliko nemate dovoljan broj izvršilaca ili efikasnu kontrolu sa nedovoljnim brojem inspektora. Takođe, pitanje je i efikasnosti sudskih postupaka, imajući u vidu da je prekršajna zaštita gotovo obesmišljena zastarelošću velikog broja postupaka, pogotovo onih koji se odnose na zaštitu od diskriminacije. Važna je i adekvatnost predviđenih sankcija, jer sa niskim kaznama, prekršioci poslodavci svesno krše propise“, navodi naša sagovornica. Praksa Poverenika pokazuje i da se podnosioci pritužbi često suočavaju sa bojaznima da će, zbog podnošenja pritužbe, doživeti diskriminaciju ili mobing, a ponekad su i u strahu od gubitka posla.

„Na promeni ovakve situacije moramo raditi. Inače, borba protiv diskriminacije, razvoj svesti i tolerancije je dugotrajan proces koji nije završen ni u najrazvijenijim zemljama, pa ni u našoj gde je ovaj zakonski okvir relativno nov“, zaključuje Janković.

Crna lista poslodavaca ne uključuje i državne firme

Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je u julu ove godine kampanju pod sloganom „Imaš izbor. Prijavi“ i pozvalo trudnice i porodilje koje smatraju da su im prava ugrožena da prijave poslodavce na besplatni broj telefona. Ministar Zoran Đorđević tom prilikom je rekao za RTS da taj telefon postoji već godinu i po dana i da je sada prepušten Kancelariji za E-upravu. Trudnice i porodilje koje smatraju da su im prava ugrožena mogu da prijave poslodavce na broj telefona 0800-300-307. U okviru tog broja telefona postoji opcija za trudnice i inspektori će svaki od tih poziva da provere i da izađu na lice mesta ukoliko se to zahteva.  Na osnovu ovih poziva sačinjena je „crna lista poslodavaca“. Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak ukazuje da je ovo način da nadležni prebace odgovornost na poslodavce. „Naravno da je dobro da postoji ta linija i da žene imaju kome da se požale. Ali većina njih je u takvoj poziciji da neće smeti da prijavi poslodavca, jer druge opcije nemaju. Bitnije je da inspekcijske službe budu ažurne i imaju poverenje građana. Svi propusti ukazuju upravo na manjkavost u tom kontrolnom sistemu“, navodi naša sagovornica. Ona dodaje i da postoji poseban problem kršenja radnih prava majki u državnim firmama. „Na koju crnu listu smestiti državne firme gde se dešavaju mnogi propusti i kašnjenja u proceduri tokom koje trudnice i porodilje ostvaruju svoja prava“, pita Mihnjak.

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Nevidljivi građani – predrasude i diskriminacija kao odraz stanja jednog društva“ koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.