Da li izjava ministra Tomislava Momirovića najavljuje rast cene električne energije?

On je pre nekoliko dana izjavio da je važno da nova vlada ima „oštrinu poput one koju je imala vlada koju je vodio tadašnji premijer Aleksandar Vučić, kada je sprovedena fiskalna konsolidacija“ i zapitao se „da li će nova vlada imati snagu da se uhvati u koštac sa problemima kao što je učinjeno tokom korona krize“. A onda je pojasnio o kakvim problemima se radi.

„Cene struje su ovih dana značajno porasle na svetskom tržištu, a to naši građani nisu osetili. Imali li šta lepše, cena skače, a vi to ne plaćate. Ali, ako se tako nastavi, ti građani će to platiti sa kamatom, a mi ćemo naša preduzeća uništiti“, rekao je Momirović.

Srbija još od prošle jeseni uvozi električnu energiju, prvo zbog remonta Bloka B1 TENT-a, a onda tokom cele zime. U decembru je ispalo šest od osam blokova TENT-a zbog havarija i nedostatka uglja, a Elektroprivreda se još nije oporavila od toga i dan-danas se deo struje uvozi. Tokom zimskih meseci uvozilo se i do 20 odsto dnevne potrošnje, a i u aprilu se u pojedinim trenucima uvozilo preko 900 megavata struje.

Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović pre nekoliko dana je ocenila da će tek sledeće godine EPS stati na noge, ali tek će se videti cena kolapsa EPS-a.

U nameri da pomogne građanima i privredi još pre početka sukoba u Ukrajini Vlada je u novembru zamrzla cene struje za privredu na 75 evra po magavatsatu (bez PDV-a), a onda je krajem decembra tu preporuku EPS-u produžila do 30. juna ove godine.

Domaćinstvima s druge strane već dve godine je ista cena od oko 50 evra po megavat-satu, mada jedan deo toga ide EPS-u dok ostatak naplaćuje distributer koji je prošle godine izdvojen – Elektrodistribucija.

S druge strane, uvozne cene električne energije su znatno više od maloprodajnih u Srbiji. Prema podacima berze struje SEEPEX prosečna cena megavatsata u martu iznosila je 292 evra. U aprilu je nešto jeftinija, ali sajt EMS-a o tokovima električne energije Energyflux pokazuje da je prosečna cena više od 200 evra za megavatsat.

I pre krize i u Ukrajini i u EPS-u struja se domaćinstvima prodavala uz gubitak, ali se to nadoknađivalo prodajom privredi koja se nalazi na komercijalnom snabdevanju. Sa ogromnim rastom troškova uvoza i ograničavanjem prodajnih cena EPS se našao u cenovnim makazama.

Prema analizi stručnjaka iz biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u prva dva meseca ove godine Srbija je za uvoz struje platila osam puta više nego u istom periodu prošle godine.

U januaru i februaru za nabavku električne energije iz inostranstva izdvojeno je 86 miliona evra dok je prošle godine taj iznos bio 10 miliona evra.

Nenad Jovanović, konsultant u energetici, ističe da poskupljenje struje zavisi od vlasti, ali da do njega mora doći.

„Struja mora da poskupi da bi EPS mogao da se izvuče. Kada se radi o privredi, govori se o cenama od 130 do 150 evra po megavat-satu, a ja mislim da može biti i više. Za građane struja je trebalo da poskupi pre dve godine. EPS je u izveštaju za 2020. tražio da se samo nadoknada za obnovljive izvore energije poveća sa 0,4 na jedan dinar. Sada imamo i programe energetske efikasnosti koji se takođe naplaćuju preko računa za struju. Cena struje mora biti veća, jer ne može maloprodajna cena da bude manja od veleprodajne“, upozorava on.

Na pitanje koliko bi mogla da poskupi za građane, on procenjuje za oko 10 do 20 odsto, a za privredu bar 50 odsto.

„Bez toga možemo da stavimo katanac na EPS“, napominje Jovanović.

Poskupljenje struje bi doprinelo daljem rastu cena sa inflacijom koja je u martu već dostigla 9,1 odsto. Ekonomisti tvrde da je kod nas „prigušena“ inflacija upravo zamrzavanjem cena kako namirnica tako i energije. Faktički se rast cena konvertovao u gubitke javnih preduzeća, a među njima i EPS-a. Ipak na kraju račun plaćaju poreski obveznici.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, podseća da je naša cena struje među najjeftinijim u Evropi, ali zato što smo i jedna od najsiromašnijih zemalja.

„Ako pogledamo slične zemlje, Srbija ima nešto nižu cenu struje i sa takvom cenom EPS ne može da održava ni ovakav nivo proizvodnje, a kamoli da se razvija. On mora da ulaže u zaštitu životne sredine, zatvaranje starih termoelektrana, ugrađuje filtere na elektranama, da otvaraju nove kopove uglja … To je niz velikih investicija koje EPS ne može da preduzme. A to čak ni ne uključuje investicije u obnovljive izvore energije kako bi se smanjila upotreba uglja, što je naša obaveza kao člana energetske zajednice, a kasnije i EU“, ističe Gajić dodajući da u srednjem ili dugom roku svakako možemo očekivati poskupljenje struje.

Ali s druge strane, prema njegovim rečima, EPS-om se jako loše rukovodi.

„Ako pogledate njihove godišnje planove, oni realizuju tek pola planiranih investicija. Ne mogu da održavaju ni postojeće kapacitete. Imaju veliki broj zaposlenih i plate veće nego na tržištu“, ocenjuje on dodajući da je uz to na EPS zakačen i veliki broj drugih preduzeća koja su nekada bila u sastavu EPS-a.

„Ako mu povećate prihode tako što povećate cenu struje, taj novac će, kao i ranijih godina, potrošiti na plate zaposlenih i saniranje otvorenih rupa nastalih lošim upravljanjem, a nećemo dobiti nove potencijale. Preduslov za povećanje cena struje treba da bude uvođenje reda u EPS-u“, napominje Gajić dodajući da će poskupljenje struje kao jednog od najvažnijih inputa u industrijskoj proizvodnji pogurati cene.

I Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, uveren je da će cene, a između ostalog i struje nastaviti da rastu.

„Iznenadiću se ako ne dođe do povećanja cena električne energije kod nas i vrlo verovatno predstojeću grejnu sezonu doći će do poskupljenja gasa. Dakle inflacija je jedan svojevrsni porez koji mnogo više oporezuje siromašnije od onih koji su bogatiji“, izjavio je Vlahović za Insajder.