Dozvole nema ni za bolnicu u Kruševcu 1Foto: FoNet Instagram

Nakon što je utvrđeno da građevinske dozvole za kovid bolnicu u Batajnici nema ni u jednoj zvaničnoj evidenciji, ispostavilo se da taj dokument nedostaje i novoj bolnici u Kruševcu.

Ipak, iako nema pisanog traga o izdatim građevinskim i upotrebnim dozvolama, u slučaju kruševačke bolnice bar je elektrodistribucija pribavila uredne papire za priključak objekta na svoju mrežu.

U slučaju batajničke bolnice, ni to nije urađeno prema propisima.

U Kruševcu je najpre 11. novembra prošle godine odobren zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, potom je 11. decembra stiglo odobrenje za izvođenje radova i na kraju je pet dana kasnije evidentirana i prijava radova na izgradnji priključnog razvodnog postrojenja od 10 kV, na katastarskoj parceli 37/8 KO Parunovac kod Kruševca, odmah pored bolnice. Bolnica je otvorena 20. decembra.

Zbog čega makar to nije urađeno i za objekat u Batajnici nije jasno, ali postoji trag da je zahtev EPS-a za lokacijske uslove u Batajnici od 14. decembra odbačen, a novi koji je podnet 25. januara, dok je bolnica uveliko bila puna pacijenata, još nije rešen.

Ni Srbijagas nije dobio dozvolu za izgradnju priključnog gasovoda i merno regulacione stanice MRS „Kovid bolnica Batajnica“, jer između ostalog, nije imao saglasnost Ministarstva odbrane.

Novi zahtev za odobrenje radova još nije podnet.

Bivša ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović pre nekoliko godina kao uspeh upisala je činjenicu da je Srbija imala pozitivan skok na Duing biznis listi Svetske banke upravo zahvaljujući zakonu kojim je omogućeno da se dozvole dobiju za svega nekoliko dana.

Iako građevinari tvrde da je potrebno mnogo više vremena, da je ishod neizvestan, ima i onih koji uspešno završe taj posao, pa nije bilo razloga da država ne obezbedi potrebne papire za objekte koji su u prioritetu.

– Kod nas se inače praktikuje ideja da država može da radi i drugačije nego što piše u zakonu i u pozadini toga je neka ideja da država i sama donosi zakon. Velika je šteta što se ta ideja sve više širi, sve je češća i ne samo na ovom slučaju. Mnogi organi ne postupaju uopšte po zakonu, tu ima sijaset primera, daju se i sugestije sudu kako da postupa pa je sudska praksa drugačija nego što piše u zakonu. Ono što je neophodno je da pokušamo da se borimo da kad imamo Ustav i zakon, da se oni i primenjuju u svakoj instituciji. Ako na bilo kom mestu odstupite od toga vi promovišete stav da država može da postupa kako hoće, a podanici moraju da poštuju zakon – kaže za Danas ekonomista Milan Kovačević, konsultant za investicije.

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, podseća da bespravne gradnje ima jako mnogo, preko svake mere i svuda.

– Imate primer Tare, koja je Nacionalni park, znači zaštićena zona, pa imate čitavo, najveće divlje naselje na svetu, Kaluđericu. Ako imate tako mnogo bespravno sagrađenih objekata, onda mislim da oni koji su sagradili ta dva objekta, a verujem da su bez dozvola jer je bilo na brzinu, uradili su tako da bi se izbeglo veće zlo. Ipak su životi ljudi važniji od toga da li je nešto bespravno ili ne u zemlji u kojoj ima više nelegalnih nego legalnih objekata. Razlog zašto je tako urađeno zaista je opravdan, jer u pravu postoji stav koji se zove krajnja nužda, pa je moguće to braniti – kaže Ivošević i dodaje da kao pravnik to ne može da brani, ali može da razume.

Građevinski inženjer Danijel Dašić podseća i da je čitav koridor pušten u saobraćaj bez dozvole, da je u Nišu nedavno završen kružni tok na kome su radovi započeli takođe bez ijednog papira.

– Zašto menjati „dobru“ praksu? Mislim da bi pravi novinarsko istraživački poduhvat bio da se nađe objekat koji država radi a da ima sve papire u skladu sa zakonima, i tada bi stvarno trebalo odati počast Vladi. Dakle, nisam ni očekivao da će biti drugačije, jer to što dve bolnice nemaju dozvole, nije izuzetak već pravilo koje se pokazuje uvek kada se zakoni i propisi ne poklapaju sa interesima vlasti. Zato me više ne čudi takav autistični stav u kome vlast tvrdi da dozvole postoje, a bilo bi zanimljivo da vidimo da li postoji u Srbiji inspektor koji može da dođe na to gradilište dok je još u gradnji i proveri da li je postavljena bar tabla na kojoj piše ko je investitor, koliki je rok, podaci bez kojih nije moguće ni dobiti dozvolu – kaže Dašić.

Moglo je drugačije

– U ovom slučaju nedostaje najvažnija dozvola, ona za trošenje naših para. Nije ključna stvar samo to da li bolnice imaju sve papire, već zašto se zidaju kada je moguće brzo adaptirati vojne objekte koji zvrje prazni. Videli smo to kada su se pripremale one niške kasarne da dočekaju zasedanje Vlade, a njihove zgrade su po svojoj strukturi i opremljenosti idealne za kovid bolnice. Izdvojene su, imaju zasebne sisteme za snabdevanje, menze, perionice, ograde, obezbeđenje i tu treba samo uložiti u razvod kiseonika. Sama struktura kasarni vrlo je slična bolničkoj, velike prostorije, povezane hodnicima, one su svojevremeno mogle da prime oko 40.000 vojnika godišnje, sada ih je znatno manje nakon što je ukinuta vojna obaveza, i bile bi potpuno dovoljne za ove potrebe. Ali, umesto da ih prilagodimo, mi gradimo neke nove, ne samo bez dozvole, nego i vrlo problematičnog kvaliteta što se vidi po snimcima koji su objavljeni – tvrdi građevinski inženjer Danijel Dašić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari