„To što ste vlasnik zemlje, ne znači da imate egzistencijalnu sigurnost“: Primanja svake pete osobe u Srbiji niža od 26.509 dinara mesečno

RZS je objavio podatke za 2022. godinu, prema kojima se vidi da je stopa rizika od siromaštva tada u Srbiji bila 20 odsto.

To znači da je prethodne godine svaka peta osoba u našoj zemlji bila u riziku od siromaštva.

Kako iz RZS pojašnjavaju, stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, a koji je u 2022. iznosio 26.509 dinara prosečno na mesečnom nivou, za jednočlano domaćinstvo.

Ova stopa, kako se dodaje, ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva.

To znači, da je potencijalni broj siromašnih građana u Srbiji znatno veći.

Ovi podaci, takođe, pokazuju da su lica starosti 65 i više godina bila najviše izložena riziku od siromaštva, tačnije 22,6 odsto, a zatim i lica starosti od 55 do 64 godine i to 21,6 odsto.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić za Danas kaže da je i dalje neprihvatljivo veliki broj ljudi u Srbiji u riziku od siromastva.

„Činjenica da 20 odsto građana ima prihode do 26.509 dinara mesečno govori najbolje o životnom standardu kod značajnog broja populacije“, ukazuje ona.

Andrić smatra da se ne radi dovoljno na smanjenju ovog problema.

„Očigledno se ne radi dovoljno imajući u vidu minimalna smanjenja stope tokom godina“, naglašva ona.

Njene reči potvrđuju i podaci RZS, prema kojima je stopa rizika od siromaštva 2018. godine bila 24,3 odsto, zatim 2019. je bila 23,2, nakon toga 21,7 odsto 2020. godine, a 2021. stopa je iznosila 21,2 odsto.

Andrić se osvrnula i na to što su najstariji pripadnici društva najugroženiji.

„Činjenica da su najugroženiji stariji od 65 godina govori o tome da većina penzionera ima izuzetno niske penzije a jedan broj njih dok su u penziji rade neke poslove sa strane i za to dobijaju niske zarade, najčešće u sivoj ekonomiji“, kaže naša sagovornica.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za Danas navodi da je podaci RZS ne iznenađuju.

„Mi već godinama ukazujemo na stopu siromaštva, ali i rizik od siromaštva, socijalne isključenosti i diskriminacije starijih. Uostalom, diskriminacija na osnovu starosnog doba godinama je u vrhu učestalosti podnetih pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, od kojih se oko trećina odnosi na starije od 65 godina života, ali su evidentne i pritužbe posebno u oblasti rada i zapošljavanja onih preko 55 godina života“, kaže ona.

Poverenica ukazuje da je njihova praksa pokazala da se diskriminacija starijih ispoljava u gotovo svim oblastima, a najčešće pri pružanju javnih usluga i to u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.

„Veliki problem predstavljaju usamljenost i udaljenost od ustanova i javnih službi, posebno u ruralnim sredinama gde starije osobe često žive same, sa minimalnim primanjima, a nekad čak i bez ikakvih primanja. U lošijem položaju su starije žene koje nikada nisu bile formalno zaposlene zbog čega zavise od drugih članova porodice, kao i od pomoći društva. Što se tiče tržišta rada, i dalje nam se obraćaju „stariji“ zaposleni ističući da su otpušteni zbog svojih godina, da nisu preuzeti prilikom promene vlasničke strukture, kao i da su u lošijem položaju u pogledu obučavanja i stručnog usavršavanja“, navodi Janković.

Međutim, kako dodaje, situacija se donekle menja.

„Budući da se zbog nedostatka radne snage u pojedinim profesijama pojavila potražnja za radnom snagom, određene poslove sada obavljaju i stariji i oni koji su već ostvarili pravo na penziju. Ono što je svakako činjenica, to je da stariji nisu homogena grupa i da nemaju iste probleme“, objašnjava ona.

Janković naglašava da postoji efikasniji način za smanjenje stope rizika od siromaštva.

„U našem godišnjem izveštaju za 2022. naglašena je neophodnost da se adekvatnim merama poreske i socijalne politike, kao i setom mera usluga intenzivnije radi na aktivaciji najugroženijih građana i ublažavanju socijalne isključenosti i siromaštva. Bolje targetiranje mera socijalne politike, bolje uvezivanje sistema socijalne, zdravstvene zaštite, ali i tržišta rada, doprinela bi unapređenju položaja naročito onih starijih koji su i zdravstveno ugroženi, osobe su sa invaliditetom, trpe nasilje i slično“, kaže ona.

Poverenica naglašava da je jako važan jak i stabilan sistem socijalne zaštite, koji neće izostaviti ili zaobići pojedinca kojem je pomoć neophodna.

„Zato smo, pored ostalog, podneli inicijativu da se olakšaju imovinski uslovi koji se traže prilikom ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć u pogledu veličine zemljišta. To što ste vi vlasnik neke zemlje, ne znači da imate egzistencijalnu sigurnost jer se, na primer, ta zemlja nalazi u području koje nije pristupačno, neplodna je i od nje se ne može ostvariti nikakav prihod. Moramo delovati merama koje su adekvatne i posebno kreirane za određene društvene grupe, pošto se pokazalo da dosadašnja striktna i uopštena rešenja mogu isključiti pojedince iz sistema pomoći i gurnuti ih u siromaštvo. Takođe, pokazalo se da je neophodno konstantno raditi na informisanosti građana i građanki o njihovim pravima“, ističe Janković.

Ona je podsetila i da je iskorenjivanje siromaštva prvi cilj održivog razvoja „Agende 2030“ Ujedinjenih nacija, na čije se sprovođenje obavezala Srbija, što znači i primenu jednog od njenih ključnih principa „da niko ne bude izostavljen“.

Sarita Bradaš iz Fondacije „Centar za demokratiju“ za Danas navodi da ovi podaci pokazuju koliko je bilo siromašnih 2021. godine.

„Kada su u pitanju prihodi, ti podaci se odnose na godinu koja je prethodila anketiranju. To znači da je više od 1.300.000 stanovnika u 2021. godini u Srbiji bilo u riziku od siromaštva. To je sve bilo pre inflacije i pre svega što nam se desilo. A koliko je siromašnih nakon svega, nakon što je hrana poskupela nekih 42 odsto, troškovi stanovanja za 30 odsto, to ćemo znati tek za dve godine“, objašnjava ona.

Bradaš dodaje da je Srbija zadržala jedno od najnižih mesta po stopi rizika od siromaštva u odnosu na druge evropske zemlje, a da je naš prag rizika od siromaštva jedan od najnižih pragova u poređenju sa zemljama Evropske unije (EU).

Ona kaže da ne čudi to da su najstariji najugroženiji, kada se uzme u obzir koliki je iznos penzija u Srbjii i da većina penzionera prima penzije koje su manje od 250 evra.

Bradaš naglašava da država ne radi puno na rešavanju ovog pitanja.

„Strategija borbe protiv siromaštva je istekla 2015. godina, od tada se radi nova strategija i razne analize. Zatim ukinut je Tim za socijalnu inkluziju i borbru protiv siromaštva, a od njih smo dobijali dragocene informacije o tome kakvo je stanje kada je u pitanju siromaštvo. Od 2022. godine nemamo više tu jedinicu i zato nemamo ni podatke koliko ima apsolutno siromašnih, a to su oni koji ne mogu da zadovolje ni egzistencijalne potrebe“, navodi ona.

Bradaš dodaje da je i iz EU skretana pažnja na ovaj problem.

„Godinama unazad imali smo u izveštajima o napretku Srbije prema EU, kada je u pitanju socijalna zaštiata, upozorenja na to da je veoma mali obuhvat i da su veoma niska davanja za socijalnu zaštitu, pre svega za novčanu socijalnu pomoć. I ništa se ne radi na tome. Nije došlo do promene Zakona o socijalnoj zaštiti, ali smo dobili Zakon o socijalnim kartama, koji je doveo do smanjenja broja korisnika novčane socijalne zaštite i sada je, ionako mali broj onih koje bi trebalo zaštiti, još manji“, naglašava ona.