Na ovim proizvodima uskoro neće biti roka trajanja: Dr Stanišić otkriva šta znači ova odluka 1Foto: Martin Wagner / imago stock&people / Profimedia

Svake godine se u Srbiji baci skoro 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.

Kako bi stala na put tome, EU je odlučila da na mnoge prehrambene proizvode, kao što su brašno, šećer, pirinač, kafa, kečap, senf, ukine rok trajanja, odn. na pakovanjima više neće pisati „najbolje upotrebiti do“.

Dr Svetlana Stanišić profesorka fizičke hemije za Prva TV potvrdila je da je otpad od hrane globalni problem. Dodaje, da se trećina hrane u modernom svetu baca pre nego što stigne do trpeze potrošača.

„To znači da bi bilo poželjno da neke namirnice koje realno ne moraju da imaju rok trajnaja zapravo budu obeležavane drugačije, odn. da se izostavi rok trajanja na ambalaži. To su so, šećer, beli pirinač, kafa, začini, razna alkoholna pića. Međutim, to ne znači da oni praktično nemaju rok trajanja, bez obzira na uslove u kojima se čuvaju“, objašnjava dr Stanišić i otkriva određene okolnosti koje utiču na njihov kvalitet.

Ističe da je važno na kojim temepraturama ćemo da ih čuvamo u našem domu. Svakako ne bi trebalo, pogotovo tokom toplog vremena da ih držimo napolju, već je neka tamna ostava ili mesto, idealno rešenje. U suprotnom, kako ističe doktorka, može da dođe do razvoja termofilnih bakterija. To su bakterije koje su preživele proces termičke obrade.

„Ista stvar je i sa solju. So može da stoji jako dugo, ali ako primetite da počinje da vlaži, to znači da verovatno počinje da gubi jod. Jod je vrlo važna komponenta soli jer utiče na rad štitne žlezde. Zato je dobro da ga čuvate na suvom i tamnom mestu, daleko od izvora svetlosti i vlage“, savetuje dr Svetlana Stanišić za kraj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari