Odmah operite ruke nakon što dirate ovih 10 stvari

Pranje ruku funkcioniše

Jedna od glavnih pouka, koju je pandemija COVID-19 pomogla da shvatimo, je koliko je važno da perete ruke. Pranje ruku je ključno za dobru higijenu i sprečavanje širenja bakterija, virusa i drugih mikroba piše Mayo Clinic, a prenosi sajt the healthy.

Evo pravilnog načina pranja ruku:
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju upotrebu sapuna i čiste vode ili sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, s najmanje 60% alkohola.

Istraživanja su potvrdila da su ove metode efikasni načini za upravljanje mikrobima.

Naravno, nemoguće je održavati ruke potpuno bez mikroba u svakom trenutku (plus, neke bakterije su dobre za vas!), ali naučna istraživanja su pokazala da je pranje ruku posebno važno nakon dodira ovih 10 stvari.

Novac

Danas uglavnom koristimo kartice za plaćanje, ali kada koristite keš obavezno operite ruke. Istraživači su testirali novčanice od dolara iz banke u Njujorku i pronašli stotine mikroorganizama, uključujući oralne i vaginalne bakterije, i DNK kućnih ljubimaca i virusa.

Slična istraživanja su pokazala da neki novac i kovanice sadrže patogene poput E. coli i Salmonelle. Još je gore što novčanice uglavnom kruže veoma dugo, pa su još prljavije.

Drške ili kvake na vratima

Keti Buris, lekar dermatolog na Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija u Njujorku, kaže da je jedan od ključnih trenutaka za pranje ruku, izlazak iz javnog prevoza, u kome ste dirali površine kao i hiljade ljudi pre vas. To uključuje sve, od ograda na pokretnim stepenicama do šipki u autobusu i kvaka na vratima toaleta.

Restoranski meniji

Restorani mogu da budu jedno od mesta na kojima možete da se zarazite virusom, posebno ako listate meni, a ne operete ruke posle toga. Istraživači sa Univerziteta u Arizoni uzeli su briseve sa restoranskih menija i otkrili neverovatnih 185.000 bakterijskih organizama.

Ekrani

S obzirom na to da tehnologija zamenjuje papir, ključno je da perete ruke nakon dodira sa ekranima. Jedan od najgorih krivaca su uređaji za samoposluživanje na aerodromima ili mestima javnog prevoza, kaže doktorka Buris. „Mikrobi su svuda, a neka mesta mogu da sadrže više nego što možete da zamislite“, kaže ona.

Mobilni telefoni takođe ulaze u ovu kategoriju, posebno ako ih delite sa drugima. Dobra vest je da „jednostavno pranje sapunom i vodom smanjuje prenos ovih patogena“, kaže doktorka Buris.

Sve u lekarskoj ordinaciji

Zahvaljujući nizu pacijenata koji dolaze tokom celog dana, većina stvari u lekarskoj ordinaciji sadrži mikrobe ili bakterije, posebno hemijska olovka za prijavu. Zapravo, na toj olovci ima 46.000 više mikroba nego na prosečnoj wc šolji.

Bilo koje životinje

Nisu svi skloni da operu ruke nakon dodira s kućnim ljubimcima ili životinjama, ali trebali bi, prema Nesochi Okeke-Igbokwe, doktorki. „Životinje mogu nositi različite bolesti“, kaže ona. „I zbog toga što se kućni ljubimci obično smatraju prijateljskim za porodicu, pranje ruku ponekad se zanemaruje.“

Daske za sečenje i sunđeri u kuhinji

Kuhinja je mesto puno bakterija. Ne unosite samo nekuvane namirnice, već i širite mikrobe s hrane, pribora i tekstila, poput kuhinjskih krpa i sunđera. Jedno istraživanje je otkrilo čak 326 različitih vrsta bakterija na upotrebljenim kuhinjskim sunđerima. Obavezno bacite stare sunđere i, kako sugeriše doktorka Buris, uvek perite ruke pre pripreme obroka i nakon rukovanja sirovim mesom.

Olovke koje nisu vaše

Iako mnogi koriste telefon ili računar za beleženje i pravljenje lista, ponekad je potrebno pozajmiti olovku. To je u redu, ali operite ruke nakon korišćenja.

Prosečna kancelarijska olovka ima 10 puta više mikroba od prosečnog wc šolje u kancelariji, oko 200 bakterija po kvadratnom inču, prema Wall Street Journalu. Ako vas to ne odvraća, razmislite o tome da mnogi ljudi vole da grickaju ili žvaću poklopce olovaka.

Dozatori sapuna ili pumpice

Sećate se epizode iz serije Prijatelji gde se Džoi i Čendler raspravljaju o higijenskim navikama, a Čendler naziva sapun „samoočišćavajućim“?

„Dobro“, kaže Džoi. „Sledeći put kada se okupate, razmislite o poslednjoj stvari koju operete i prvoj stvari koju operete!“

Bilo je to sjajno Džoijevo izlaganje… ali da li treba prati sapun?

Donekle.

Pumpice za doziranje sapuna su prijavljeno stanište za bakterije. Istraživači sa Univerziteta u Arizoni su pronašli da su dozatori za ponovno punjenje sapunom posebno puni mikroba. Dok pritisnete pumpicu, bilo koje bakterije koje se nadate da ćete oprati imaće podjednaku šansu da se prenesu na dozator. Glavni istraživač Čarls Gerba, doktor nauka, predložio je da dodirivanje dozatora za punjenje sapuna zapravo može preneti više bakterija na vaše ruke nego da ste ih stavili u wc šolju.

Skoro sve na aerodromu

Svaki dan putuje oko 2,6 miliona putnika avionima, prema Federalnoj upravi za avijaciju. Više ljudi znači više mikroba i više deljenih javnih površina na kojima ćete ih sresti.

Izbegavajte dodirivanje kvaka na vratima, česmama, ekrana na kioscima i posebno plastičnih korita i posuda u redovima za bezbednost na aerodromu. Ljudi stavljaju svoje prljave cipele i torbe u te posude, što dovodi do kontaminacije, prema istraživanju objavljenom u časopisu BMC Infectious Diseases. U svom ručnom prtljagu držite sredstvo za dezinfekciju ili maramice za dezinfekciju, tako da budete spremni za brzo čišćenje.